Show simple item record

Sustainable development as a political-legal category

dc.contributor.advisorSimeunović, Dragan
dc.contributor.otherKreća, Milenko
dc.contributor.otherNadić, Darko
dc.creatorStevanović, Miroslav
dc.date.accessioned2016-08-06T09:55:37Z
dc.date.available2016-08-06T09:55:37Z
dc.date.available2020-07-03T09:42:29Z
dc.date.issued2016-06-28
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3503
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6174
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12189/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48030991
dc.description.abstractУпркос прокламованој сагласности о хуманим и рационалним циљевима одрживог развоја, до данас није постигнута њихова универзална о правна обавезност. Поимање садржине и домета одрживог развоја се и даље развија. Обезбеђење циљева одрживог развоја требало би да представља дужност држава, које не споре легитимност интереса међународне заједнице као целине да том процесу врши утицај. За разлику од прокламованих циљева, сам појам одрживи развој још увек представља конструкцију стварности, што државе доводи у ситуацију у којој им се на глобалном нивоу намећу идеје о томе како би свет требало да изгледа, а та конструкција им се кроз међународне механизме настоји представити као нормативна реалност. У недостатку јасног одређења, перцепција одрживог развоја трпи утицај активности које се предузимају, односно оних за које се обезбеде финансијска средства. Основни правац истраживања представља покушај да се утврде чиниоци који детерминишу политичко-правну садржину одрживог развоја. Истраживање обухвата три области посматрања. Прву област чине правни аспекти концепта одрживог развоја и модела за одрживи развој, којим се се идентификују начела у међународним инструментима и доктрини и анализирају тумачења њихове садржине, како би се дошло до елемената који би се интегрисали у дефиницију и политички модел одрживог развоја. Друга обухвата облике и начине на који су ти елементи укључени у политичке парадигме, дискурсе и моделе моћи асоциране са одрживим развојем. Трећу област чине теорије и алати одрживог развоја у процесу одлучивања у међународним односима и економији, који приказује сценарије везано за организациону структуру одрживог развоја. Кроз анализу нормативног аспекта, упоредне праксе и услова који утичу на примену, појам се посматра феноменолошки. У том оквиру се сагледавају његова функција у међународном систему и одговорност држава за примену. Циљ истраживања је да се анализом нормативног уређења, упоредне праксе у примени стандарда, услова који утичу и усмеравају примену, појам одрживог развоја одреди феноменолошки. Овако постављен, овај циљ обухвата и утврђивање његове садржине и функције у међународним односима, обавезујућих међународних стандарда и начела одрживог развоја, а посебно одговорност држава за њихову имплементацију. Практични циљ истраживања је настојање да се установи објективни минимум прихватљивих решења у његовој примени, као пожељног стања добре владавине. Теоријски део истраживања обухвата сублимирању савремених доктринарних схватања одрживог развоја и подвргавању анализи садржаја и тумачењу текстови међународних инструмената којима се уређује нормативни аспект одрживог развоја. Испоставља се да је успостављен, с једне стране, међународни нормативни поредак из којег проистичу дужности држава у односу на циљеве и, с друге, међународни механизми за њихову примену и методи њиховог наметања државама. На овај начин идентификује се међународни нормативни поредак из којег проистичу обавезе држава да остварују циљеве одрживог развоја, као и међународни механизми имплементације његових циљева. Емпиријско истраживање спроведено је посматрањем поступања националних институција, односно чинилаца и односа тим поводом, с једне, и мрежа друштвених и економских односа у међународној заједници који утичу на поступање националних институција, с друге стране. На тај начин су елементи садржине норми одрживог развоја диференцирани у пракси држава и установљене су специфичности процеса одлучивања и односа у националним институцијама које се развијају у примени циљева одрживог развоја. Добијени резултати су друштвено контекстуализовани и деловање националних институција диференцирано према унутрашњим циљевима у односу на усвајање и прихватање међународног поретка одрживог развоја. Тиме је омогућено идентификовање узрочно-последичних везано за устројство и процесе управљања друштвеним ресурсима везано за одрживи развој. Истраживањем је утврђено да, у недостатку јасног нормативног поретка, појам одрживог развоја се контекстуализује у међународним односима и данас је условљен интересом најразвијенијих држава за приступ ресурсима и сопственим економским растом, а институционализован је кроз њихову водећу улогу у финансирању одрживог развоја међународних финансијских институција. Из тог контекста проистичу узрочно- последичне везе у погледу устројства и процеса управљања везано за одрживи развој, којима се остварује безбедност, правичност и друштвени консензус у националним државама. Посматрањем чинилаца и односа у поступању држава и мрежа друштвених и економских односа у међународној заједници, диференцирани су елеменати садржине одрживог развоја и установљене специфичности одлучивања и односа у примени циљева одрживог развоја. На међународном нивоу, одрживи развој добија у функционалном смислу одлике платформе за активизам за чије резултате и последице нико није одговоран, а у структуралном, мреже за остваривање глобалног утицаја. Оваква контекстуализација омогућава посредно обликовање свести о суштинским одликама одрживог развоја, сталним проширивањем циљева и индикатора, као и прилагођавањем појмовних категорија и институционалних механизама. Анализом се као нужни елементи појма одрживог развоја утврђују два начела: правичност у расподели ресурса и задовољавању основних потреба индивидуа и међуповезаност економских, друштвених и проблема животне средине. Резултати анализе указују да правичност у расподели представља основ стабилности на националном и међународном нивоу, из чега проистиче да је систем који не обезбеђује правичност нужно чинилац дестабилизације. Такође, практични изазови који проистичу из међуповезаности димензија одрживог развоја указују на потребу јаче улоге државе и решавања локалних проблема. У том контексту, механизми којима се одрживи развој контекстуализује испостављају се нефункционални за остваривање прокламованих циљева. Из тога произилазе вредносни циљеви до којих глобално треба да доведе одрживи развој, који су у данашњој фази оптерећени основним идеолошким постулатима пре свега економског либерализма. Одрживи развој се тиче свих држава и индивидуа, а покретач одрживог развоја данас је интерес развијених држава, да се успостави међународни поредак у коме ће се обезбедити механизам контроле параметара битних за одрживост природних ресурса и животне средине. Стандарди управљања системима у интересу одрживог развоја, међутим, у правни поредак се често уводе изван реалних могућности примене, чиме се занемарује дужност државе да се стара о спровођењу доброг администрирања и подложности системској одговорности, у циљу успостављања ефиксности и остваривања задатака. Коначно, одлучујући утицај на начин и обим имплементације циљева одрживог развоја у државама у развоју и неразвијеним државама, које су најугроженије, имају међународне финансијске институције и систем Уједињених нација, често мимо интереса самих држава, а понекад и без упоришта у међународном праву. Основни закључак истраживања је да се одрживи развој, да би постао делотворан концепт, мора успоставити као међународна политичка идеологија, која ће делатно, организационо и правно тежити да обезбеди правичност у расподели ресурса и у задовољавању основних потреба за све, у оквиру датих економских, друштвених и проблема животне средине.sr
dc.description.abstractDespite the consent to the proclaimed human and rational sustainable development goals, their universal legal binding has not been achieved. The understanding of the content and scope of the concept of sustainable development is still developing. Ensuring sustainable development goals should be a duty of states, which do not deny the legitimacy of the interests of the international community as a whole to exert its influence in this process. In contrast to the proclaimed goals, the concept of sustainable development is still a construction of reality, which sustains states in a situation in which ideas on how the world should look are imposed on them, and in which the construct is being presented as a normative reality through international mechanisms. In the absence of a clear determination, the perception of sustainable development suffers from the impact of activities that are being undertaken, i.e. those for which financial resources are provided. The main direction of this research is an attempt to identify the factors that determine the political and legal content of sustainable development. The survey covers three areas of observation. The first consists of the legal aspects of the concept of sustainable development and a model for sustainable development, and identifiesthe principles in international instruments and doctrinal interpretations, and analyzes their contents, in order to definethe elements to be integrated into the definition and political model of sustainable development. The second includes the forms and ways in which these elements are involved in the political paradigms, discourses, and models of power associated with sustainable development. The third area comprises the theories and tools of sustainable development in the decision-making process in international relations and in economics, showing scenarios related to organizational structures for sustainable development. The aim of this research is to determine, through analysis of the normative aspects, comparative practices and conditions that affect its application, the concept of sustainable development phenomenologically. So set, this objective includes the identification of the contents and functions of sustainable development in international relations, of binding international standards and principles, and especially the responsibility of states for their implementation. The practical aim of the research is an attempt to establish objective minimally acceptable solutions for its implementation, as a desirable state of good governance. The theoretical part of the research includes a functional analysis of the contemporary doctrinal understanding of sustainable development and the content analysis and interpretation of the texts of the international instruments governing the normative aspect of sustainable development. It turns out that there are established, on the one hand, the international normative order from which stem the duties of states in relation to the objectives and, on the other, international mechanisms for their application and methods of imposing them on countries. This identifies the international normative order from which arise the obligations of states to realize the goals of sustainable development, as well as international mechanisms for the implementation of its objectives Empirical research was conducted by observing the actions of national institutions and the factors and relationships that occasion them on the one hand, and the network of social and economic relations in the international community that affects the handling of national institutions, on the other. Еstablished in this way is that the elements of the content of the norms of sustainable development are differentiated in the practice of states, and in the specifics of the decision-making process and relations between national institutions that develop in the implementation of sustainable development goals. The obtained results are socially contextualized, and the functioning of national institutions is differentiated according to internal goals, in relation to the adoption and acceptance of the international order for sustainable development. This has allowеd for the identification of causal relationships in the organization and management processes related to social resources for sustainable development. The survey finds that, in the absence of a public normative order, the concept of sustainable development is contextualized in international relations depending on the interests of the most developed countries for access to resources and their own economic growth, and institutionalized through their leading role in the financing of sustainable development through international financial institutions. From this context arise causal relationships in terms of organization and management processes related to sustainable development, that provide security, justice and social consensus in nation-states. Observing the factors and relationships in the treatment of the states and the networks of social and economic relations in the international community has enabled a differentiation of the elements of the content of sustainable development, and established the specifics of decision-making and relationships in the implementation of its goals. At the international level, sustainable development acquires, in the functional sense, the characteristics of a platform for activism with no one area of responsibility for results and consequences, and in the structural sense, the characteristics of a network for exercising global influence. Such contextualization allows the indirect shaping of the awareness of the crucial elements of sustainable development, through the continual expansion of objectives and indicators, as well as the adjustment of conceptual categories and institutional mechanisms. The аnalysis identifies three principles as necessary elements of the concept of sustainable development: fairness in the allocation of resources, meeting the basic needs of individuals and the interconnectedness of economic, social and environmental problems. The results of the analysis further indicate that equity in distribution is the basis of stability at the national and international level, from which it follows that a system which does not provide equity is necessarily a destabilizing factor. Also, practical challanges of the interconnectedness of the dimensions of sustainable development indicate a need for a stronger role of the state and the solving of local problems. In that context, the mechanisms through which sustainable development is contextualised on international level appear as not functional in achieving the proclaimed objectives. From these derive the value objectives that should lead global sustainable development, which is today burdened with the fundamental ideological postulates of, above all, economic liberalism. Sustainable development concerns all states and individuals, and the driving force of sustainable development today is the interest of developed countries to establish an international order which will ensure a mechanism of control of the parameters important for the sustainability of natural resources and the environment. Standards of systems management in the interest of sustainable development, however, are often introduced into the legal system without real possibilities of their application, thus neglecting the state's duty to ensure the implementation of good administration and liability, and the need to establish efficiency and fulfillment of tasks. Finally, a decisive influence on the manner and extent of the implementation of the objectives of sustainable development in developing and underdeveloped countries, which are the most vulnerable, is being international by financial institutions and the United Nations system, often against the interests of the countries, and sometimes without basis in international law. The main conclusion of the research is that sustainable development, if it is to become an effective concept, must be established as an international political ideology, which will in its action strive, organizationally and legally, to provide fairness in the allocation of resources and in meeting basic needs for all, within the context of the given economic, social and environmental problems.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет политичких наукаsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectодрживостsr
dc.subjectsustainabilityen
dc.subjectразвојsr
dc.subjectдимензије одрживог развојаsr
dc.subjectадминистрирање одрживог развојаsr
dc.subjectиндикатори одрживог развојаsr
dc.subjectљудска безбедностsr
dc.subjectнационалне стратегије одрживог развојаsr
dc.subjectограничења растаsr
dc.subjectсиромаштвоsr
dc.subjectdevelopmenten
dc.subjectdimensions of sustainable developmenten
dc.subjectadministrating sustainable developmenten
dc.subjectsustainable development indicatorsen
dc.subjecthuman securityen
dc.subjectnational sustainable development strategiesen
dc.subjectlimits to growthen
dc.subjectpovertyen
dc.titleОдрживи развој као политичко-правна категоријаsr
dc.titleSustainable development as a political-legal categoryen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-ND
dcterms.abstractСимеуновић, Драган; Надић, Дарко; Крећа, Миленко; Стевановић, Мирослав; Održivi razvoj kao političko-pravna kategorija;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/22868/Disertacija4136.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/22869/Stevanovic_Miroslav_D.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record