Show simple item record

The efficiency of intelligence services and professional ethics

dc.contributor.advisorRomčević, Branko
dc.contributor.otherDragišić, Zoran
dc.contributor.otherSimić, Dragan
dc.creatorKonatar, Veselin B.
dc.date.accessioned2016-08-06T09:53:57Z
dc.date.available2016-08-06T09:53:57Z
dc.date.available2020-07-03T09:27:25Z
dc.date.issued2016-04-22
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3459
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6166
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12071/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12131/bdef:Izvestaj/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=512597429
dc.description.abstractТерористички напади Ал Каиде на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. године, као и обавештајне грешке и промашаји везани за ирачко оружје за масовно уништење који су били повод за рушење режима Садама Хусеина 2002/2003. године, нису једине микроепизоде које су демонстрирале немоћ обавештајних служби чак и најмоћнијих држава да избегну изненађења у суочавању са безбедносним претњама ''постхладноратовске'' ере, те недостатак интегритета да се супротставе ''политизацији'' обавештајног рада (производа). Неопходност прилагођавања новој безбедносној стварности, односно захтеви за ефикаснијим, делотворнијим и етичнијим обавештајним агенцијама условили су да обавештајна делатност постане широко разматрана и актуелна тема у научним и стручним круговима. Ипак, упркос широкој расправи која се води у циљу изналажења модуса за унапређивање рада обавештајних агенција разматране опције не дају коначан одговор на кључно питање - да ли су за ефикаснији рад обавештајних служби, поред увећања буџета и јачања механизама контроле и надзора, довољне структурне реформе? У раду смо покушали да докажемо да увећање буџетских средстава и јачање механизама контроле и надзора представља само један од нивоа у процесу изградње ефикаснијих и делотворнијих обавештајних агенција. Полазећи од карактера савремених безбедносних ризика и претњи који намећу потребу за флуиднијим и динамичнијим обавештајним агенцијама, те чињеницa да су у низу познатих обавештајних неуспеха критичне грешке биле последица обавештајних практичара одговорних за прикупљање података, обавештајних аналитичара који су из њих изводили закључке и, на крају ланца, крајњих корисника производа обавештајног II рада (доносилаца одлука), условили су да истраживање буде конципирано тако да на прецизан и логички кохерентан начин омогући да се кроз анализу тока обавештајног истраживања (''обавештајног циклуса'') изврши дескрипција: узрочно-последичних веза које владају међу учесницима у свакој од фаза обавештајног истраживања; улоге и значаја индивидуалних способности свих учесника обавештајног процеса; етичких проблема који прате све сегменте обавештајног рада захваћеног истраживањем; и објасни - зашто упркос експертским знањима, примени савремених научно-истраживачких метода и техничких достигнућа резултат обавештајног истраживања (обавештајни производ) никада не може бити прихваћен као поуздана основа за доношење (политичких, војних економских и других) одлука. Разумевање узрока који унутар ''обавештајног циклуса'' воде до обавештајних неуспеха је први, најважнији, и до сада запостављани корак у стварању ефикаснијих, делотворнијих и етичнијих обавештајних агенција. У том смислу смо у делу који се односи на обавештајне активности истраживали следеће процесе: а) процес прикупљања података агентурним и иследним методом; б) процес анализе прикупљених података; и в) етичке проблеме који прате процесе прикупљања података применом наведених метода, као и оне који се јављају током аналитичког процеса. Дакле, истраживали смо унутрашње детерминанте ''обавештајног циклуса'' које, према нашем мишљењу, пресудно утичу на ефикасност обавештајног истраживања, из чега смо извели закључак да се ефикасност обавештајних служби може унапредити без додатног задирања у сферу људских права и подривања демократских вредности, пре свега кроз: а) процесне измене (које се односе на: управљање и усмеравања обавештајних служби; процес прикупљања обавештајних података; процес обраде прикупљених података; процес израде и дисеминације обавештајног производа; ефектније коришћење обавештајног производа у процесу одлучивања; и квалитетнију комуникацију на релацији „произвођач – конзумент“); б) III измене у свести и култури понашања обавештајних практичара, обавештајних агенција и корисника њихових услуга; и, на крају, в) структурне корекције; како би се ефикасније и са најмањом штетом по репутацију државе, обавештајне практичаре, грађанске слободе и демократију остваривали задаци због којих обавештајне службе и постоје. За разлику од осталих бирократских организација, остваривање ових задатака је немогуће без активног учешћа и подршке обавештајних практичара. Комплексност предмета истраживања која произилази из природе проблема, теоријског и операционалног одређење предмета истраживања, постављених циљева истраживања и утврђеног хипотетичког оквира, захтевала је мултиметодски приступ и комплементарну анализу доступних извора података. Главне методе коришћене током истраживања су: преглед, анализа и интерпретација научне и стручне литературе, као и компаративни методsr
dc.description.abstractAl-Qaeda terrorist attacks in the USA on September 11th in 2001, as well as mistakes and failures of intelligence service related to Iraqi weapons for mass destruction that had been the cause of Saddam Hussein’s regime overthrow in 2002-2003, are not the only micro-episodes that demonstrated the weakness of intelligence services, even those of the most powerful states, to avoid surprises when facing security threats of the “post-Cold War” era. This also demonstrated their lack of integrity to confront “politicalization” of intelligence work (the product). The necessity of adjustment to a new security reality, i.e. the demands for more efficient, more effective and more ethical intelligence agencies, caused that the intelligence activity has become widespread and burning issue in scientific and academic circles. However, despite a broad discussion that is being led in order to find modes for the improvement of intelligence services work, the considered options do not provide a conclusive answer to the key question – are structural reforms, beside budget enlargement and strengthening of control and surveillance mechanisms, sufficient for more efficient work of intelligence services? This study is trying to prove that budget sources enlargement and strengthening of control and surveillance mechanisms represent only one of the levels in a process of establishing more efficient and effective intelligence services. The study starts from the properties of contemporary security risks and threats that impose a necessity for more fluid and more dynamic intelligence services, then goes over the fact that in a range of known intelligence failures critical mistakes were a consequence of the intelligence practitioners responsible for data collection, then the intelligence analysts that drew conclusions from them, and finally, comes to the ultimate users of the intelligence work’s product (decision-makers). These all caused that this study has been composed in such a manner that via analysis of intelligence research flow (“intelligence cycle”) V precisely and logically enables to conduct a description of the following: cause and consequence relations that are present among participants in each of the intelligence research phases; the role and significance of individual abilities of all participants in intelligence cycle; ethical issues that follow all segments of intelligence work affected by the research. Then the aim of this study is also to explain – why, despite experts’ knowledge, application of contemporary scientific and research methods and technological improvements, the result of intelligence research (intelligence product) can never be accepted as a reliable basis for decision-making (whether those political, military, economic or any other). Understanding the causes within “intelligence cycle” that lead to intelligence failures is the first, the most important and so far neglected step in creation of more efficient, more effective and more ethical intelligence services. In these terms, the following processes have been researched in the chapter related to intelligence activities: a) the process of collecting data by agential or investigative methods; b) the analysis process of compiled data; and c) ethical issues that follow the processes of collecting data via mentioned methods, as well as those occurring during analytical process. Therefore, this study has researched internal determinants of “intelligence cycle” which, according to author’s opinion, undoubtedly influence on the efficiency of an intelligence research, from which the conclusion has been drawn that the efficiency of intelligence services can be enhanced without additional intrusion into a sphere of human rights and without undermining democratic values. This can be conducted through the following: a) process alterations (related to: managing and directing intelligence services; the process of collecting intelligence data; processing the compiled data; the process of generating and dissemination of intelligence product; a more effective use of intelligence product in a process of decision-making; a higher quality communication between “the producer” and “the user”); b) changes in awareness and culture of behavior of the intelligence practitioners, intelligence services and users of their services; and eventually, c) structural correction in VI order to accomplish more efficiently and with a minimum damage to state reputation, intelligence practitioners, civil rights and democracy the tasks which intelligence service actually exist for. In contrast to the other bureaucratic organizations, achieving these tasks is impossible without active participation and support of intelligence practitioners. The complexity of this research subject that emerges from the nature of the problem, theoretical and operative definition of the research subject, the set research goals and the determined hypothetical framework, demanded a multi-method approach and complementary analysis of available data sources. The main methods used during the research are: overview, analysis and interpretation of scientific and specialized sources, as well as comparative methoden
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет безбедностиsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectефикасностsr
dc.subjectefficiencyen
dc.subjectintelligence serviceen
dc.subjectintelligence activitiesen
dc.subjectnon-intelligence activitiesen
dc.subjectintelligence service researchen
dc.subjectprofessional ethicsen
dc.subjectобавештајнa службasr
dc.subjectобавештајне активностиsr
dc.subjectнеобавештајне активностиsr
dc.subjectобавештајно истраживањеsr
dc.subjectпрофесионална етикаsr
dc.titleЕфикасност обавештајних служби и професионална етикаsr
dc.titleThe efficiency of intelligence services and professional ethicsen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseARR
dcterms.abstractРомчевић, Бранко; Драгишић, Зоран; Симић, Драган; Конатар, Веселин Б.; Efikasnost obaveštajnih službi i profesionalna etika;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/19201/IzvestajKomisije4093.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/19200/Disertacija4093.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record