Заштита и ревитализација Београдске тврђаве као историјског језгра града

Abstract

Београдска тврђава представља сложену и слојевиту споменичку просторну целину, са мање или више очуваним материјалним остацима из свих историјских епоха њеног вековног развоја. Развијајући се на рушевинама римског каструма, преко византијског кастела, средњовековног утврђеног града, све до најсавременије бастионе фортификације - Тврђава је прилагођавана потребама времена, али је у свим епохама доказивала свој изузетно важан геостратешки положај. На бројне преобржаје Тврђаве утицале су – поред геостратешког положаја - историјске, друштвене и политичке околности. Историјске околности су се мењале, као и властодршци, али је Тврђава задржавала свој значај и одбрамбену намену - било да се у оквиру утврђења развијала градска структура или су се формирали искључиво војни фортификациони системи. Ослобађањем од турске власти 1867. године започео је процес трансформисања Тврђаве у јавни градски простор, који се одвијао кроз два различита периода: парцијалног уређења делова тврђавског простора које војска постепено напушта, предајући их граду на коришћење и периода институционализоване, системски спровођене заштите и ревитализације. Овај простор који представља историјско градско језгро - нуклеус развоја урбаног Београда - упркос систематским радовима на заштити и ревитализацији, данас се не користи у складу са својим значајем и могућностима. Простор Тврђаве не представља део градског простора какав би по свом значају, положају и вредностима требао бити – ни по намени, ни по функционалној повезаности. Утврђивање разлога оваквог стања вршено је кроз вредновање историјских структура, али и свих промена из новије историје кроз које се одвијао процес трансформације тврђавског у јавни градски простор. Томе је допринела и анализа степена реализације идеја, концепата и планова из периода трансформисања тврђаве у јавни простор, као и конзерваторских принципа и метода примењених у периоду институционализоване делатности заштите градитељског наслеђа.. III Редефинисање значења и ревалоризација Београдске тврђаве били су предуслов за утврђивање конзерваторског приступа, који омогућује бољу интеграцију тврђавског и градског простора. У том смислу, посебна пажња је посвећена анализи потенцијала и ограничавајућих фактора са становишта постојећих веза али и блокираних комуникација на релацији Тврђава – град...

The Belgrade Fortress is complex and stratified spatial heritage unit with more or less preserved material remains dating from all the historical periods, testifying to ita centuries long development. Growing on the ruins of an old Roman military camp, then a Byzantine castle and a mediaeval fortified town, all the way to a modern fortified bastion – the Fortress was being adapted to the particular needs of each period, but it was also a proof of an important geostrategic position. Besides the geostrategic position, the numerous Fortress transformations were also influenced by historical, social and political circumstances. Historical circumstances were changing, as well as the rulers, but the Fortress retained its significance and defending purpose – whether an urban structure was growing inside or the military fortification systems. The liberation from the Turkish rule in 1867 was a starting point for the transformation process from the fortress to a city public space, occurring in two different periods: a partial rearrangement of the Fortress areas which the army was gradually abandoning, ceding them to the city, and a period of formal and systematic protection and revitalisation. This area – being a historical city core, a nucleus of the urban Belgrade development – despite the systematic protection and revitalisation works, today is not put to use in accordance with its significance and possibilities. The Fortress area is not integral to the city space – either in its purpose or functional connection, which by its importance, position and values should be. In order to find the reasons for such a situation, historical structures valorisation was conducted and the valorisation of all the changes occurring in the recent history when the process of transformation from the fortress to the city space was taking place. Also, analyses were conducted of how far ideas, concepts and plans were realised in the period when the Fortress was being transformed to a public space, as well as the conservation principles and methods implemented in the period of formal architectural heritage protection activities. Redefining the significance and revalorisation of the V Belgrade Fortress constituted a prerequisite for establishing a conservation approach which would enable a better integration of the Fortress and city areas. To that end, a special focus has been put on an analysis of the potentials and limitation factors, from the aspect of the already existing connections but also of the obstructing roads along the Fortress – city direction...