Генерички оквир архитектонског пројекта: инструментализација типолошке амбивалентности

Abstract

Предложена дисертација изучава типолошку детерминисаност архитектонске продукције у односу на коју се кроз истраживање разматрају могућности за успостављање нових модела и техника архитектонског пројектовања који укључују типолошки апарат, не као датост наметнуте класификације, већ као трансформабилну компоненту пројектантског поступка. Студија најпре формира проблемски преглед знања о архитектонским типологијама и улози типа у контексту архитектонског пројектовања, а затим истражује релевантне филозофске поставке које се инструментализују у оквир архитектонског дискурса са циљем стварања услова за развијање нових методолошких приступа архитектонском пројектовању. Најзад, радне хипотезе проверавају се истраживањем кроз пројекат, који представља спону у итеративном поступку између аналитичког и интуитивног деловања. Историјски, генеричко као појам1 у архитектури настаје унутар друштвеног контекста масовне производње (Фордов модел), а подстакнуто потребом за масовну производњу архитектуре. Данашњицу карактеришу делатности које се могу обавити независно од особености физичког простора, те се поставља питање улоге архитектонских типова у реалности индивидуалне културне продукције (насупрот конзумеризму)...

The proposed thesis studies a typological determination of the architectural production in respect of which the research considers the possibility of establishing new models and techniques of architectural design involving typological analysis, not as a fixed rule of imposed classification, but as transformable component of the design process itself. The study initially forms a critical review of knowledge about architectural typologies and the role of the type in the context of architectural design. Secondly, the thesis explores relevant philosophical concepts which can be insturmentalized into architectural discourse with the aim of creating conditions for the development of new methodological approaches to architectural design. Finally, the hypothesis is verified through the research by design method, which represents an iterative link between analytical and intuitive action in architectural process. Historically, the generic architecture occurs within a social context of mass production (Ford's Model), and is encouraged by the need for mass production of architecture. On the other hand, contemporaneity is characterized by activities that can be practiced apart from the characteristics of physical space, therefore this study questions the role of architectural types in the reality of individual cultural production (as opposed to consumerism)...