Примена концепата уметничких инсталација у архитектонском пројектовању

Abstract

Теза се бави истраживањем уметничке инсталације као 'просторне праксе' која се конципира и реализује између уметничког и архитектонског пројекта. У ужем смислу, истраживање је усмерено алтернативним просторним идејама које се тичу новог сета односа између субјекта и просторног поретка као и нових начина настањивања и апропријације простора. Кроз теоријски дискурс утемељен у методологији архитектонског пројектовања и теорији савремене уметности, предмет рада се усмерава на анализу референтних примера који указују на начине на које су одређене просторне ситуације истражене преко инсталација осмишљених од стране уметника и архитеката. Позиционирање уметничке инсталације као 'просторне праксе' између поља истраживања уметности и поља истраживања архитектуре захтевало је критички преглед референтних текстова који се односе на замисао 'међупростора' и одредило је интердисциплинарни карактер овог истраживања. Полазне хипотезе у овом раду су да уметничка инсталација отвара ново поље за архитектонска истраживања у фази конципирања и реализације пројекта те да уметничка инсталација може да се постави у поље архитектонске теорије и праксе као самостални вид стваралаштва који преиспитује и мења установљени однос конципирања и реализације архитектонског пројекта. Упориште хипотеза засновано је на тумачењима савремених теорија архитектуре и уметности, према којима употребом принципа коришћених у конципирању и реализацији уметничке инсталације архитекти могу да динамизирају пројектантски процес усвајајући мање детерминишући оквир и ослобађајући архитектуру дефинисаности сопственим медијима (Rendell, 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Тако се, преузимањем особености уметничких инсталација унутар истраживања у архитектонском пројектовању, проблематизује успостављени поредак архитектонског пројектовања са циљем формирања самосталне професионалне позиције...

The thesis is engaged in researching art installations as 'spatial practices' that are conceived and implemented between the artistic and architectural project. In a narrow sense, the research aims to alternative spatial ideas concerning a new set of relations between the subject and a spatial order, as well as new ways of appropriation of space. Through theoretical discourse based in the methodology of architectural design and the theory of contemporary art, thesis item is routed to analyze reference examples that indicate the ways in which certain spatial situations are explored through installations designed by artists and architects. Positioning art installations as 'spatial practices' between the fields of research of art and research of architecture required a critical view of reference texts that refer to the concept of 'betweenness' and gave an interdisciplinary character to this research. The initial hypothesis in this thesis is that art installation opens up a new field of architectural research in conceiving and implementing the project so that art installations can be placed in the field of architectural theory and practice as an independent form of creativity that challenges and changes the established relationship of conception and realization of architectural project. A main stay of the hypothesis is based on interpretations of contemporary theories of architecture and art, according to which the use of the principles used in the design and realization of the artistic installation, the architects can dynamize the designing process of adopting a less determining framework and liberating architecture, defining its own media (Rendell 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Therefore, by assuming the characteristics of art installations within research in architectural design, the established order of architectural design with the goal of creating an independent professional positions is problematised...