Антропографска лексика у говорима сврљишког краја: лингвогеографски приступ
The anthropographic lexicon in the speech of the Svrljig area: a linguo-geographic approach
Abstract
Докторска дисертација ,,Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ” бави се изучавањем лексичког фонда којим се означава човек према физичким особинама у говорима сврљишког краја.
Термин антропографска лексика употребљавамо у значењу ‒ лексика којом се означава човек по свим својим својствима: физичким, карактерним, социјалним.
Определили смо се да обради ове лексике приступимо преко онога што је очигледно, а то су, најпре, телесне особине човека, тј. карактеристике које саговорник може видети (и/или чути) у контакту с носиоцем тих особина. Ради добијања прецизнијих резултата истраживање смо спровели на ужем географском подручју – у говорима сврљишког краја. Детаљна анализа фундирана на релевантној и обимној грађи, прикупљеној на терену, пружила је могућност да се кроз језичку перспективу сагледа како се конкретна језичка заједница односи према једном делу друштвене стварности – човеку и његовим телесним карактеристикама...
The doctoral dissertation entitled The anthropological lexicon in the speech of the Svrljig area – a linguo-geographic approach deals with the study of the lexicon which is used to denote an individual based on his physical traits, in the speech of the Svrljig area.
The term anthropogeographic lexicon refers to a lexicon used to denote an individual based on his features: physical features, social features, character.
In the analysis of this lexicon, we selected an approach based on what is evident, and this primarily includes the physical features of individuals, that is, characteristics which the interlocutor can see (and/or hear) in contact with the individual in possession of these features. In order to obtain more precise results, we carried out the research in a very narrow geographic area – in the speech of the Svrljig area. A detailed analysis founded on relevant and extensive material, collected in the field, offered us the opportunity to use a linguistic perspective in order ...