Однос карневализације и обликовања идентитета у Дневнику о Чарнојевићу и Другој књизи Сеоба Милоша Црњанског

Abstract

Циљ ове дисертације је да на жанровско-поетичкој и књижевноисторијској основи истражи могућности успостављања једног специфичног поджанровског језгра у двадесетовеквоној књижевности које се темељи на, с једне стране, вишевековној традицији менипске сатире и карневализоване књижевности и, с друге стране, на тековинама модернизма. Теоријско полазиште за овај рад јесте Бахтинова теорија о карневалу, народној култури и кареневализацији као облику транспоновања ових мотива и феномена у књижевност. Према Бахтиновом теоријском успостављању жанровске линије карневализоване књижевности, у овој дисертацији се најпре доказује да два романа Милоша Црњанског (Дневник о Чарнојевићу и Друга књига Сеоба) и четири романа која репрезентују европски контекст истог временског рапона у којем се оба Црњанскова романа јављају (Сенилност Итала Звева, Чаробни брег Томаса Мана, Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова и Александријски квартет Лоренда Дарела), припадају истој жанровској традицији, односно да су то дела у којима је карневализација доминантан или чак кључан елемент њихове структуре и стила. Истовремено, задатак истраживања у овм раду јесте да се у свим овим делима издвоје њихове специфичне одлике које су карактеристичне за књижевни период у којем су настала, а то је широко узевши модернизам, односно авангарда и поставангарда. Резултат сучељавања жанровске традиције, односно карневализације и менипеје, и књижевноисторијског тј. периодизацијског контекста, односно модернизма, у истим делима, требало би да буде издвајање једног „новог“ поджанра, заснованог управо на овим двема премисама (жанровској и периодизацијској). Како се у тематско-мотивском и значењском контексту у свим овим модернистичким делима, као кључно, издваја питање идентитета (јунака, друштва, самог дела), онда се та нова жанровска подгрупа карневализоване модернистичке књижевности коју репрезенутују набројана дела, може окарактерисати као карневалско-идентитетска књижевност, односно, како ће се у овом раду показати као својеврсна каренвализација идентитета.

The goal of this dissertation is to use a genre-poetical and literary-historical base to analyze the possibility of establishing a specific sub-genre core in twentieth century literature, which is created through a multicenturies tradition of menippean satire and the carnivalization of literature on the one hand, and modernism on the other. The theoretical basis for this work is Bakhtin’s theory of carnivals, national culture and carnivalization as a way of transposing these motifs and phenomena in literature. Using Bakhtin’s theory of establishing a genre line of carnivalized literature, this dissertation initially proves that two novels written by Milos Crnjanski (The Diary of Carnojevic and The Second Book of Migrations) and four novels that represent the European context during this time, and which also reference both of Crnjanski’s novels (Italo Svevo’s Senility, Thomas Mann’s The Magic Mountain, Mikhail Bulgakov’s Master and Margarita, and Lawrence Durrel’s The Alexandria Quartet), belong to the same genre tradition, or rather have carnivalization as a dominant and even key element of their structure and style. In this sense, the purpose of this research is to detect specific elements in these works that are characteristic of the literary period during which they were created, which is broad when considering modernism, or rather avant-garde and post-avant-garde. The result of examining the genre tradition, or rather carnivalization and menippea, and literary-historical context, or rather modernism in these works, should be the definition of a “new” sub-genre, based directly on these two premises (genre and periodization). From the thematic-motivic and semantic context in all of these modern works, one can delineate the crucial question of identity (hero, society, the work itself), so that this new genre sub-group of carnivalized modernistic literature, represented by the aforementioned works, can be characterized as carnival-identity literature, or rather, as will be shown in this work, a kind of carnivalization of identity.