Милан Кашанин као тумач нове српске књижевности

Abstract

Циљ нашег истраживања био је да књижевноисторијски сагледамо и теоријски формулишемо и образложимо књижевнокритичке текстове Милана Кашанина, посвећене ауторима и феноменима нове српске књижевности. Желели смо да укажемо на Кашанинов оригиналан и самосвојан поглед на модерну српску књижевност, на исходишта његовог херменеутичког и интерпретативног захвата, као и на генезу његових критичких ставова. Тиме би био постигнут имплицитни наум истраживања: свеобухватнији и културноисторијски целовитији и праведнији увид у домете Кашанинове критичке и стваралачке индивидуализације у систему историје српске књижевне критике. Истакли смо и сложеност књижевноисторијске позиције, одређених спољашних својстава и унутрашње структуре Кашанинове књижевнокритичке делатности...

The objective of this research was to literary-historically look at and theoretically formulate and define Milan Kašanin’s literary criticism dedicated to authors and phenomena of Serbian modern literature. Our desire was to point out Kašanin’s original and authentic approach to Serbian modern literature, the results of his hermeneutical and interpretational study and genesis of his critical viewpoints. By achieving all this, the implicit goal of the research would be accomplished: extensive, historically and culturally comprehensive and proper understanding of achievements of Kašanin’s critical and innovative individualization within the Serbian literary critic history system. We also pointed out the complexity of literary-historical position, the complexity of certain external features and internal structure of Kašanin’s literary criticism...