Show simple item record

Womans literature in magazine Misao The Thought(1919-1937)

dc.contributor.advisorDojčinović-Nešić, Biljana
dc.contributor.otherStokić Simončić, Gordana
dc.contributor.otherBarać, Stanislava
dc.creatorMilinković, Jelena G.
dc.date.accessioned2016-07-30T15:26:17Z
dc.date.available2016-07-30T15:26:17Z
dc.date.available2020-07-03T12:16:27Z
dc.date.issued2016-05-11
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3389
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6092
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:11910/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48092431
dc.description.abstractУ овом раду се анализира женска књижевност у часопису Мисао (1919–1937). Под женском књижевношћу се подразумевају они текстови које су написале жене, тј. родна одређеност ауторства се узима као дистинктивна категорија. Анализа женске књижевности полази од постулата гинокритке о специфичној традицији литературе коју су писале жене. Традиција женске књижевности условљена је околностима у којима су жене стварале односно њиховим положајем у друштву. Уз то традиција женског стваралаштва је недовољно истражена и наизглед без континуитета. Уколико, како тврди Вирџинија Вулф, жене мисле кроз своје мајке, односно уколико је за свако књижевно дело битно оно што му претходи као референца у односу на коју ће се одређивати, онда је историја женске књижевности углавном историја лакуна, празних места, тачака прекида. У истраживању се полази и од закључака до којих се дошло на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, који финасира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а који се реализује на Филолошком факултету у Београду под руководстваом професорке Биљане Дојчиновић. Значајан сегмент овог пројекта представља база података у којој се налазе подаци о ауторкама које су свој први рад објавиле до 1915. године. База података показује нове моделе за предсављање историје књижевности и омогућава нови приступ у превазилажењу лакуна у историјском знању. Због тога се у разматрањима у овом раду која су дијахронијски усмерена указује на допринос базе података, али и дигиталне хуманистике уопште у савременим приступима проучавању књижевности...sr
dc.description.abstractIn this paper we analyze women's writing in the magazine Misao The Thought (1919- 1937). By women's writing we consider texts written by women, i.e. gender determination of authorship is taken as a distinctive category. Analysis of women's writing is based on the postulate of gynocriticism, one about particular tradition of literature written by women. The tradition of women's writing is conditioned by the circumstances in which women created, regarding their position in society. Further, a tradition of women's creativity is insufficiently researched and seemingly without continuity. If, as claimed by Virginia Woolf, women think through their mothers, and if it is essential for any work of literature what precedes it as a reference in respect of which it will be determined, then the history of women's writing is mainly history of lacunas, vacancies and breakpoints. The research is also based and the conclusions that have been reached within the project Knjiženstvo, Theory and History of Women's Writing in the Serbian until 1915, funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development, which was implemented at the Faculty of Philology in Belgrade. A significant segment of this project is a database containing information about the authors who have published their first work before 1915. This database shows new models for the presentation of the history of literature and provides a new approach in overcomeing lacunas in historical knowledge. Therefore, the considerations in this paper are diachronically focused to indicate the contribution of the database, but also the contribution of humanities in general to contemporary approaches of the studies of literature...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филолошки факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectженска књижевностsr
dc.subjectwomen’s writingen
dc.subjectчасопис Мисаоsr
dc.subjectмеђуратна периодикаsr
dc.subjectмеђуратна књижевностsr
dc.subjectфеминофилне уредничке политикеsr
dc.subjectкњиженствоsr
dc.subjectmagazine Misao The Tought interwar periodicalsen
dc.subjectinterwar literatureen
dc.subjectfeminofilistic magazinesen
dc.subjectknjizenstvoen
dc.titleЖенска књижевност у часопису Мисао (1919-1937)sr
dc.titleWomans literature in magazine Misao The Thought(1919-1937)en
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractДојчиновић-Нешић, Биљана; Бараћ, Станислава; Стокић Симончић, Гордана; Милинковић, Јелена Г.; Ženska književnost u časopisu Misao (1919-1937);
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31992/Milinkovic_Jelena_G.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31991/Disertacija4019.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record