Корелација клинички и патохистолошки одређене латералне маргине код базоцелуларног карцинома коже

Abstract

Увод. Базоцелуларни карцином коже (БЦК) је спорорастући малигни епидермални тумор. овај најчешћи тумор у људи иако врло ниског метастатског потенцијала може бити високо инвазиван и значајно допринети морбидитету, угрозити функцију и естетику регије, па и сам живот. Лечење БЦК има за циљ: уклањање тумора, очување здравог ткива и функције, оптимални козметски резултат. Најчешћи вид лечења БЦК је једноставна хируршка ексцизија. Према важећим препорукама БЦК се ексцидирају са заштитним маргинама од 5-10 mm. Одређени броју студија показују директно или индиректно да је клинички одређена маргина врло слична реалној. Оцена адекватности клиничке процене у односу на хистолошку маргину тумора није довољно испитивана. Стопа комплетне ексцизије БЦК (излечење) се не повећава значајно са повећањем сигурносне маргине Циљ истраживања је установљавање односа повезаности између клиничке процене и микроскопски утврђене латералне маргине БЦК на хистолошком препарату. Методологија. У обради узорка од 45 испитаника узети су циљани анамнестички подаци, спроведен клинички преглед, уобичајена хируршке терапије и класична патохистолошка обрада узорака. У методолошкој обради 60 узорака тумора интраоперативно врхом хируршког скалпела целом циркумференцијом клиничке маргине тумора начињен је зарез до нивоа папиларног дермиса. Пре ексцизије додата је заштитна маргина од 4-5 mm. Класична патохистолошка обрада је спроведена као и преглед препарата светлосним микроскопом различитог увеличања (х 40, х 100, х 200, х400). Мерење дистанце између начињеног зареза, и хистолошке границе тумора вршена је уз помоћ милиметарског окулара. Сви добијени подаци унети су у заједничку базу података. За статистичку обраду података коришћен је програм СПСС 21. Коришћене су методе методе дескриптивне статистике, униваријантне и мултивасријантне анализе. Резултати су приказани табеларно и графички, а комплетан рад је обрађен у текст процесору MS Word. Резултати. У 96,7% ексцидираних БЦК удаљеност зареза од патохистолошке маргине тумора је мања од 2,0 мм, док је у два тумора (3,3%) зарез на удаљености 2 и преко 2мм. У четвртини узорка (25%) зарез се налази у тумору, а 75% узорка зарез је начињен ван хистолошке границе тумора. Закључак. Разлика између клинички обележене и микроскопом измерене латералне маргине је у више од 95%, односно у 96,7% мања од 2 mm. У 88,4% случајева ова разлика у процени је 1mm или мање од 1mm. Постоји позитивна корелација између клинички процењене и патохистолошки одређене латералне маргине БЦК. Иако се поједини предиктивни фактори који утичу на лошију клиничку процену могу издвојити, истраживање није показало статистичи значајне предиктивне факторе.

Uvod. Bazocelularni karcinom kože (BCK) je spororastući maligni epidermalni tumor. ovaj najčešći tumor u ljudi iako vrlo niskog metastatskog potencijala može biti visoko invazivan i značajno doprineti morbiditetu, ugroziti funkciju i estetiku regije, pa i sam život. Lečenje BCK ima za cilj: uklanjanje tumora, očuvanje zdravog tkiva i funkcije, optimalni kozmetski rezultat. Najčešći vid lečenja BCK je jednostavna hirurška ekscizija. Prema važećim preporukama BCK se ekscidiraju sa zaštitnim marginama od 5-10 mm. Određeni broju studija pokazuju direktno ili indirektno da je klinički određena margina vrlo slična realnoj. Ocena adekvatnosti kliničke procene u odnosu na histološku marginu tumora nije dovoljno ispitivana. Stopa kompletne ekscizije BCK (izlečenje) se ne povećava značajno sa povećanjem sigurnosne margine Cilj istraživanja je ustanovljavanje odnosa povezanosti između kliničke procene i mikroskopski utvrđene lateralne margine BCK na histološkom preparatu. Metodologija. U obradi uzorka od 45 ispitanika uzeti su ciljani anamnestički podaci, sproveden klinički pregled, uobičajena hirurške terapije i klasična patohistološka obrada uzoraka. U metodološkoj obradi 60 uzoraka tumora intraoperativno vrhom hirurškog skalpela celom cirkumferencijom kliničke margine tumora načinjen je zarez do nivoa papilarnog dermisa. Pre ekscizije dodata je zaštitna margina od 4-5 mm. Klasična patohistološka obrada je sprovedena kao i pregled preparata svetlosnim mikroskopom različitog uveličanja (h 40, h 100, h 200, h400). Merenje distance između načinjenog zareza, i histološke granice tumora vršena je uz pomoć milimetarskog okulara. Svi dobijeni podaci uneti su u zajedničku bazu podataka. Za statističku obradu podataka korišćen je program SPSS 21. Korišćene su metode metode deskriptivne statistike, univarijantne i multivasrijantne analize. Rezultati su prikazani tabelarno i grafički, a kompletan rad je obrađen u tekst procesoru MS Word. Rezultati. U 96,7% ekscidiranih BCK udaljenost zareza od patohistološke margine tumora je manja od 2,0 mm, dok je u dva tumora (3,3%) zarez na udaljenosti 2 i preko 2mm. U četvrtini uzorka (25%) zarez se nalazi u tumoru, a 75% uzorka zarez je načinjen van histološke granice tumora. Zaključak. Razlika između klinički obeležene i mikroskopom izmerene lateralne margine je u više od 95%, odnosno u 96,7% manja od 2 mm. U 88,4% slučajeva ova razlika u proceni je 1mm ili manje od 1mm. Postoji pozitivna korelacija između klinički procenjene i patohistološki određene lateralne margine BCK. Iako se pojedini prediktivni faktori koji utiču na lošiju kliničku procenu mogu izdvojiti, istraživanje nije pokazalo statističi značajne prediktivne faktore.

Introduction. Basal cell carcinoma of the skin (BCC) is a slow-growing malignant tumor of epidermis. This most frequent tumour in humans, with a low metastatical potential, can be highly invasive and add significantly to the morbidity rate; it can jeopardize the function and aesthetics of the region as well as one's life itself. Treatment of BCC aims to remove the tumor, preserve healthy tissue and function, and obtain optimal cosmetic result. Simple surgical excision is the most frequent therapeutic option. Current recommendations for surgical excision margins range from 5 to 10mm. A certain number of studies shows either directly or indirectly that the clinical margin is approximately similar to the hystology margin. Estimation of the clinical assesment in relation to the histological margine of tumor has not been sufficiently examined. Incresing the safety margins does not significantly increase the rate of completely excised BCC. Aim. The aim of the research is to establish the relationship between the clinical assessment and microscopically determined lateral margins of BCC in histopathological sample. Methods. In 45 patients, selected data from anamnesis have been taken, clinical examination has been conducted, as well as a regular surgical treatment, and a classical histopathological evaluation of samples. In 60 samples of the tumours intraoperatively, an circumferential incision at the clinical margin with the tip of surgical knife to the level of papillary dermis is made. Prior to the excision an additional safety margin is added. A standard histopathological processing, microscopic examination with various magnification range (40x, 100x, 200x, 400x) and the measurement of the distance between the incision and the histological margin of tumor was done with the milimetar graded ocular. All the data have entries in the common database. Statistical data processing was conducted by the statistical package SPSS 21. The following methods were used: descriptive statistics, univariate analysis and multivariate analysis. The results are given in tables and graphs and the entire study was processed by MS Word. Results. In 96,7% of the excided BCC the distance of the incision from the histopathological margin of the tumor is less than 2,0mm, while in the two tumors (3,3%) incision made was 2mm and over 2mm. In one quarter of the samples (25%) the incision is made in the tumor, and in 75% of them it is made outside the limits of its histological margin. Conclusion. The difference between the clinical estimation of lateral margin and histopathological margin of the tumor in 97% of the cases is less than 2mm. In 88,4% of the cases this difference amounts to 1mm or less than 1mm. There is a positive correlation between the clinically estimated and histopathological margins of the tumor. Although there are certain predictive factors that can influence somewhat worse clinical estimation, the research did not show statistically important predictive factors.