Геоеколошка евалуација природних потенцијала Равне планине и Паљанске котлине у функцији одрживог развоја

Abstract

У раду је извршена идентификација и детерминација погодности природних потенцијала за развој појединих грана привреде на простору Равне планине и Паљанске котлине. Употребом метода геоеколошке евалуације, међу којим издвајамо интеграцију модела аналитичког хијерархијског процеса (АХП) и географског информационог система (ГИС), добијени су постојани резултати и потврђено је да природни потенцијали имају доминантан утицај на развој привредних дјелатности као што су пољопривреда, шумарство и туризам. За провјеру тачности тежинских коефицијената добијених АХП методом коришћен је степен конзистентности матрице (CR). Основни критеријуми на основу којих је извршена евалуација су: рељеф, клима, хидролошке, педолошке и биогеографске карактеристике. На основу ових критеријума изведен је већи број подкритеријума коришћених у поступку евалуације, а њихов број је варирао овисно о намјени евалуације. Највише подкритеријума издвојено је у поступку евалуације природних потенцијала за потребе пољопривреде (петнаест), а најмање за потребе шумарства (осам). За потребе туризма коришћено је десет подкритеријума, од којих два социоекономска. Све физичкогеографске компоненте у раду анализиране су појединачно и комплетно. У основи евалуација је подразумијевала анализу физичкогеографских елемената, односа и веза, при чему су геокомпоненте, процеси и појаве третирани у развијеном облику. За рационално коришћење простора у сврху пољопривреде, шумарства, и туризма извршена је функционална евалуација, а потом и синтеза добијених резултата. Након проведбе функционалне евалуације урађена је анализа стабилности рјешења на промјене појединих улазних података помоћу методе нумеричке инкременталне анализе која је показала високу стабилност добијених резултата, нарочито у погледу туризма. Креиране су карте погодности проучаваног простора за потребе пољопривреде, шумарства и туризма, а у коначници и синтезна карта којом су квалитативно идентификоване површине најбољих физичкогеографских потенцијала свих анализираних дјелатности. Евалуација је показала различит степен погодности за поједине привредне дјелатности, при чему су зоне шумарства и рекреативног туризма добиле највише оцјене и највећи просторни обухват, док су зоне повољне за пољопривреду заступљене са најмањим удјелом. Коришћена методологија показала је да се најпогодније просторне цјелине за шумарство и рекреативни туризам територијално поклапају са заштићеним зонама шума планинског јавора и атрактивним рекреативним површинама на Равној планини, док се пољопривредно највреднији простори налазе на хипсометријски нижим теренима, уз ријечне долине. У поступку евалуације издвојене су и елиминаторне површине којима су поједини дијелови простора изузети из употребе због: насељености и примарне функције становања, инфраструктурног коришћења простора, минираних површина, али и усљед специфичности физичкогеографских одлика простора...

The research carried out in this thesis offers an identification and evaluation of the Ravna Mountain and Pale Valley natural potentials, for the purpose of development of certain economic sectors. Applying relevant geoecological evaluation methods, i.e. Analytic Hierarchy Process (AHP) and Geographical Information System (GIS) integratively provided reliable results, and it has been shown that natural potentials predominantly influence the development of such economic sectors as agriculture, forestry and tourism. The matrix Consistency Ratio (CR) was used for checking the validity of parameters obtained by AHP methodology. The evaluation in the research has been carried out on the basis of several criteria: relief, climate, hydrological, pedological and biogeographical characteristics. The research also implied certain sub-criteria derived out of the above-mentioned basic ones, while their application varied depending on the evaluative purpose. Most sub-criteria were derived for the evaluation of agricultural natural potentials (15), the least for forestry evaluation (8). Ten sub-criteria, two of them being socioeconomic, were used for evaluation of tourism. All physical-geographical parameters in the thesis were first analyzed separately and then as a whole. Basically, the evaluation implied analysis of physical-geographical elements and their interrelatedness, the relevant geocomponents, processes and phenomena being treated in their developed form. For the purpose of efficient use of the land in agriculture, forestry and tourism, the research first relied on functional evaluation and then synthesis of obtained results. After functional evaluation, the research focused on the analysis of reliability of methods related to changes of some input parameters, such as Numerical Incremental Analysis which have shown that obtained results are highly reliable, especially in domain of tourism evaluation. Finally, the thesis provides the maps offering the evaluation of the researched area sustainability in domains of agriculture, forestry and tourism, along with the overall map offering qualitative identification of areas most suitable in the context of physical-geographical potentials for all analyzed economic sectors. The evaluation has shown the difference in degree of suitability of the relevant economic sectors: while sectors of forestry and recreational tourism have proved to be most suitable and encompass wildest area, agricultural sector has proved to be the least suitable. The methodology used has shown that the most suitable areas in domain of forestry and recreational tourism territorially match with protected areas of Hildreich’s Maple and attractive recreational areas on Ravna planina, while agriculturally most suitable areas are located in lower areas, mostly along riversides. The process of evaluation also singled out certain areas unsuitable for the purpose of sustainable development, primarily due to residential character, infrastructure, mined areas but also due to physical-geographical specificities of the area itself...