Сероепизоотиологија и молекуларна дијагностика инфекције паразитом Neospora caninum код говеда

Abstract

Инфекција паразитом Neospora caninum изучава се од 80-их година прошлог века, до када је због сличности агенса са Toxoplasma gondii била погрешно дијагностикована. Данас је неоспороза говеда широм света болест растућег значаја, која код репродуктивних категорија изазива побачаје, смртност телади и велике економске губитке ако се јави у епизоотској форми. Почетна истраживања преваленце инфекције N. caninum код говеда у Србији датирају од 2008. године, мећутим нема података о губицима које неоспороза потенцијално проузрокује у говедарству Србије. У овом раду испитали смо серопреваленцу ове инфекције на репрезентативном узорку крава са целе територије Србије и анализирали епизоотиолошке факторе који могу имати улогу у појави и ширењу инфекције код говеда у нашој земљи, што би могло да резултира предлогом развоја мера превенције и последичног унапређења сточарске производње. Такође, извршили смо оптимизацију метода молекуларне дијагностике инфекције N. caninum и сагледали могућности примене молекуларних метода у дијагностици неоспорозе. Серуми пореклом од укупно 1496 говеда испитани су компетитивним ELISA тестом на присуство N. caninum специфичних антитела. Показано је да серопреваленцa износи 7,2%, са ниским до умереним (од 2,2 до 12%) степеном прокужености у свих дванаест епизоотиолошких подручја Србије. Инфекција је установљена на 10,7% испитаних фарми. Резултати cELISA теста за серопозитивне јединке, тј. вредности степена инхибиције кретале су се од 40,3 – 91,8%, средње вредности 71,9±17,1%, и медијане 79,9%, што значи да је практично половина серопозитивних крава имала специфична антитела у високом титру, тј. високе вредности степена инхибиције од преко 80%. Испитивање епизоотиолошких фактора у смислу фактора ризика за инфекцију N. caninum урађено је применом логистичке регресионе анализе. Повезаност инфекције са потенцијално релевантним епизоотиолошким факторима (величина стада, доминантно заступљена раса, начин гајења, начин држања у штали, употреба силаже у исхрани, порекло грла за ремонт стада, присуство и број паса, појава побачаја у стаду, просечна годишња количина падавина, регион) прво је испитана униваријантном логистичком регресијом, и варијабле значајне на нивоу P≤0,25 укључене су у мултиваријантни регресиони модел...

Neospora caninum is a relatively recently recognized protozoan parasite of animals. It has been studied only since 1988, until when it was misdiagnosed as Toxoplasma gondii, due to the morphological similarity of the agents. Today, neosposoris in cattle is known as a disease of growing importance worldwide, causing abortions and large economic losses if epidemic abortions occur. The first investigations of the prevalence of N. caninum infection in cattle in Serbia were not carried out before 2008, and no data exist on the potential damaging effects of neoporosis on cattle husbandry in Serbia. In this study we examined the seroprevalence of the infection in a representative sample of cows from the entire territory of Serbia as well as the epizootiological factors that may play a role in the emergence and spread of infection. Sera originating from a total of 1496 cattle were tested by competitive ELISA assay for the presence of N. caninum-specific antibodies. It was shown that the seroprevalence was 7.2%, ranging from a low to a moderate (2.2 to 12%) prevalence accross all twelve epizootiological areas of Serbia. At least one seropositive animal was detected on 10.7% of farms. Results of the cELISA, i.e. the degree of inhibition in seropositive individuals, ranged from 40.3 to 91.8%, mean = 71.9 ± 17.1%, median = 79.9%, which means that almost one half of the seropositive cows had specific antibodies in high titres, or high values of inhibition of more than 80%. Possible association of the infection with biologically plausible risk factors including herd size, breed, husbandry methods, feeding practices (use of silage), origin of replacement stock, presence and number of dogs, occurrence of abortions in the herd, average annual rainfall and region, was analyzed by univariate analysis, and variables significant at P≤0.25 were included in multivariate logistic regression models. The results showed that the single risk factor for infection in individual animals was keeping cows in loafing barns (OR=3.31, 95% CI=1.95-5.60, P<0.001), while risk factors for the presence of infection on farms were the use of loafing barns (OR=18.49, 95% CI=5.40-63.36, P<0.001), and herd size >100 animals (OR=24.08 95% CI=3.85-150.50, P=0.001). In addition to a comprehensive insight into the current state of N. caninum infection in cattle in Serbia, the results of this research on infection risk factors both at the individual and farm level in our country suggest preventive measures that can be applied to improve animal health and reduce economic losses, thereby improving livestock production...