Генетичка анализа и адаптабилност важнијих агрономских особина две групе полусродника кукуруза

Abstract

Проучавана је генетичка варијабилност и међузависност важнијих агрономских особина две групе полусродника кукуруза стандардним статистичким методама и методама мултиваријационе анализе. За проучавање је одабрана популација кукуруза уске генетичке основе НСА15, чија су S1 потомства укрштена са сваким од два међусобно, и у односу на популацију генетички несродна тестера, инбред линије НС732 и НС27 (очинске компоненте). Две групе полусродника (HS), свака са 40 генотипова, формиране су тако да свако S1 потомство буде истовремено укрштено са оба тестера. Огледи су постављени по моделу непотпуног блок дизајна са понављањима у оквиру сета у току 2008 и 2009. године на четири локалитета: Римски Шанчеви, Србобран, Сремска Митровица и Кикинда. Анализиран је принос зрна, компоненте приноса и морфолошке особине биљке. На основу добијених података израчунате су просечне вредности, показатељи варијабилности, херитабилност и генетичке корелације. За анализу интеракције генотип × спољашњa срединa (GE) и проучавање стабилности испитиваних генотипова за принос зрна коришћен је AMMI модел. Друга група потомстава остварила је више просечне вредности за принос зрна и већину других испитиваних особина у односу на прву групу чиме је дата предност другом тестеру (НС27) у односу на први (НС732) за даљи рад са популацијом. Генетичка варијанса за принос зрна код прве групе потомстава је била 1,75 пута већа у односу на другу, док је друга група показала већу варијабилност за већину других особина код којих су се варијансе између групе потомстава статистички разликовале. Генетичке корелације између приноса зрна и других агрономских особина углавном су биле слабе и несигнификантне. Јаке сигнификантне позитивне корелације установљене су између појединих морфолошких особина код обе групе потомства. Утврђени су оптимални AMMI модели за сваку од група полусродника и идентификовани генотипови који превазилазе стандарде по приносу и стабилности приноса зрна. S1 потомство 22 показало се супериорним са оба тестера, односно у обе групе полусродничких потомстава, што указује на то да оно поседује највећи број пожељних алела, па се као најперспективније може укључити у даљи оплемењивачки рад. Остали издвојени генотипови се такође могу сматрати перспективним али у комбинацији са њима одговарајућим тестером.

Genetic variability and correlation of important agronomic traits in a two half-sib groups of maize were investigated with standard statistical methods and multivariate analysis methods. The population chosen for the study was a genetically narrow-based maize population NSA15, whose S1 progenies were crossed with each of two testers, NS732 and NS27 (male parents), genetically unrelated to each other and to the population. Two half-sib groups (HS), with 40 genotypes each and sufficient equally proportioned seeds, were formed in such a manner that each S1 progeny was crossed with both testers. The trials were established using the incomplete block design with replications within a set during 2008 and 2009 in four locations: Rimski Šančevi, Srbobran, Sremska Mitrovica and Kikinda, i.e. seven environments in total. Grain yields, yield components and several other morphological were analysed. The obtained data was used to calculate the average values, measures of variability, heritability and genetic correlations. AMMI model was used for to analyse genotype by environment interaction (GE) and genotype stability. The second group of progeny had higher grain yield and the majority of other investigated traits in relation to the first group, favouring the second tester (NS27) for further population improvement. Genetic variance of grain yield was 1.75 times greater in comparison to others, whereas the second group showed greater variability for most of the traits, which had statistically significant differences of variances among group of progenies. Genetic correlations between the grain yield and other agronomic traits were mostly weak and not significant. Strong significant positive correlations were found between some agronomic traits for both progeny groups. Optimal AMMI models for each half-sib group were determined and genotypes that outperformed the standards in terms of grain yield and grain yield stability. S1 progeny 22 was shown to be superior with both testers, i.e. in both half-sib progeny groups, indicating the presence of greatest number of favourable alleles. Thus, it can be included in further breeding programme, as the most perspective. The rest of the selected genotypes can also be considered perspective, but in the combination with an adequate tester.