Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

Abstract

Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског поља Земљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе. Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Први део обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања, док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делу Балканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи део Динарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. С обзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако да обухвата три најсеизмичније зоне Србије и Интерних Динарида: копаоничку, краљевачку и маљенску зону. Теренска струткурно-геолошка истраживања, у циљу решавања тензора палеонапона, извршена су у две од ове три зоне – копаоничкој и маљенској, док је анализа тренутно активног напонског поља извршена у све три сеизмичке зоне. Анализа палеонапона, који су у подручју Интерних Динарида били активни током алпског орогеног циклуса, састојала се из неколико корака. Први корак обухватио је теренски рад – картирање раседа и кинематских индикатора кретања по њима. Осим тога, на терену је било неопходно решити међусобне односе раседа и/или индикатора кретања, као и евидентирање односа свих картираних структура према стенама дефинисане геолошке старости. Подаци прикупљени на терену су затим коришћени за прорачун тензора напона који су били одговорни за активацију ових раседа. Релативна и стратиграфска старост тензора напона и тектонских фаза, реконструисаних на основу израчунатих тензора, одређена је на основу старости раседних структура коришћених за прорачун конкретних тензора напона. Анализа тренутно активног поља напона у подручју Интерних Динарида односи се на одређивање елемената тензора напона одговорног за контролисање сеизмичке активности у дефинисаним сеизмичким зонама. С тим у вези, најпре је било неопходно решити фокалне механизме свих земљотреса магнитуде веће од 3...

The main aim of this PhD thesis was to reconstruct the evolution of the stress field of the Earth's crust in the area of Internal Dinarides in Serbia, during the Alpine orogenic cycle. The research procedure comprised of two main parts. The first part of the research was related to the paleostress analysis in the research area, while the second one encompassed the analysis of the active stress field in this part of the Balkan peninsula. The research area represents the innermost part of the Dinaric orogenic belt, situated in central and western Serbia. Considering the aim of the research, this area was chosen because it contains three seismically most active zones in Serbia: Kopaonik, Kraljevo and Maljen area. Structural-geological field work was done in order to determine the paleostress tensors was done in two of these zones – the Kopaonik and the Maljen ones. Analysis of recently active stress field was done in all three seismogenic zones. Analysis of the paleostress fields which were active in this area during the Alpine orogenic cycle, consisted of several steps. The first step included field work – mapping of the faults and kinematic slip indicators. Beside that, during the field work it was also necessary to solve cross-cutting relationships of the faults and/or the slip sense indicators, and also to determine the relation of these structures to the rocks of known (stratigraphic or absolute) age. These data were later used to calculate the stress tensors which activated the considered faults. Relative and stratigraphic age of these stress tensors and reconstructed tectonic phases, was determined based on the age of faults used to calculate the specific stress tensor. The analysis of the recently active stress field in the area of the Internal Dinarides was done by calculating the stress tensors which control the seismic activity in the defined seismogenic zones. In order to do that, it was first necessary to calculate focal mechanisms of all earthquakes with magntiude higher than 3, and then to do the inversion of these focal mechanisms and to calculate the active stress tensor. The stress tensor calculation was done using the standard inversion method for each of the defined zones separately. It was also important whether the considered seismic sequence is...