Основни циљ овог рада усмерен је на испитивање релација између претрауматских (димензије личности, злостављање и занемаривање у детињству и адолесценцији), перитрауматских (психолошко и физичко злостављање у партнерском односу) и посттрауматских фактора (опажена социјална подршка, стратегије превладавања стреса, руминативни стил, супресија мисли) и посттрауматских психопатолошких последица (симптоми Посттрауматског стресног поремећаја, стање депресивности, стање анксиозности) како би се утврдило који фактори представљају чиниоце вулнерабилности, односно резилијентности за развој трауматског поремећаја код жртава партнерског злостављања. Рад је усмерен и на испитивање значајности разлика између подгрупа испитаница са и без дијагностико- ваног Посттрауматског стресног поремећаја у односу на кластере симптома ПТСП-а, појединачне симптоме ПТСП-а и у односу на факторе вулнерабилности и резилијентности. Други циљ рада је усмерен на утврђивање ефеката психолошког третмана који је спроведен у ...оквиру истраживања. У истраживању је учествовало 35 испитаница, старости од 18 до 62 године, које су због изложености партнерском злостављању током испитивања боравиле у Сигурној женској кући у Новом Саду, склоништу за жртве насиља. Примењени су следећи инструменти: Упитник општих података, The Childhood Trauma Questionnaire (CTQ), упитник Великих пет плус два (ВП+2), Severity of Violence Against Women Scales (SVAWS), The Ways of Coping (Revised) Questionnaire (WC-R), Ruminative Response Scale (RRS), The White Bear Suppression Inventory (WBSI), The Interpersonal Support Evaluation List (ISEL), The PTSD Checklist - Civilian version (PCLC), Скала стања депресивности (СД) и субскала за процену стања анксиозности упитника State-Trait Anxiety Inventory (STAIS- Y). Серијом хијерархијских регресионих анализа испитана је структура предикције симптома Посттрауматског стресног поремећаја, стања депресивности и стања анксиозности на основу претрауматских, перитрауматских и посттрауматских факто- ра. Резултати указују на најзначајнији допринос димензија личности Неуротицизам и Екстраверзија, као и когнитивних стратегија превладавања руминативни стил и супресија мисли у предикцији посттрауматских психопатолошких одговора након изложености партнерском злостављању. Подгрупе испитаница са/без дијагностикованог ПТСП-а се значајно разликују у односу на димензију личности Неуротицизам и у односу на генералну тенденцију ка супресији нежељених негативних мисли. Утврђен је ефекат психолошког третмана на симптоматском нивоу у виду редуковања симптома Посттрауматског стресног поремећаја, депресивности и анксиозности. Налази истраживања покрећу питања о међусобном утицају издвојених фактора вулнерабилности и резилијентности, и пружају основ за даљи развој психолошког третмана који се спроводи са жртвама партнерског злостављања.
Osnovni cilj ovog rada usmeren je na ispitivanje relacija između pretraumatskih (dimenzije ličnosti, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu i adolescenciji), peritraumatskih (psihološko i fizičko zlostavljanje u partnerskom odnosu) i posttraumatskih faktora (opažena socijalna podrška, strategije prevladavanja stresa, ruminativni stil, supresija misli) i posttraumatskih psihopatoloških posledica (simptomi Posttraumatskog stresnog poremećaja, stanje depresivnosti, stanje anksioznosti) kako bi se utvrdilo koji faktori predstavljaju činioce vulnerabilnosti, odnosno rezilijentnosti za razvoj traumatskog poremećaja kod žrtava partnerskog zlostavljanja. Rad je usmeren i na ispitivanje značajnosti razlika između podgrupa ispitanica sa i bez dijagnostiko- vanog Posttraumatskog stresnog poremećaja u odnosu na klastere simptoma PTSP-a, pojedinačne simptome PTSP-a i u odnosu na faktore vulnerabilnosti i rezilijentnosti. Drugi cilj rada je usmeren na utvrđivanje efekata psihološkog tretmana koj...i je sproveden u okviru istraživanja. U istraživanju je učestvovalo 35 ispitanica, starosti od 18 do 62 godine, koje su zbog izloženosti partnerskom zlostavljanju tokom ispitivanja boravile u Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu, skloništu za žrtve nasilja. Primenjeni su sledeći instrumenti: Upitnik opštih podataka, The Childhood Trauma Questionnaire (CTQ), upitnik Velikih pet plus dva (VP+2), Severity of Violence Against Women Scales (SVAWS), The Ways of Coping (Revised) Questionnaire (WC-R), Ruminative Response Scale (RRS), The White Bear Suppression Inventory (WBSI), The Interpersonal Support Evaluation List (ISEL), The PTSD Checklist - Civilian version (PCLC), Skala stanja depresivnosti (SD) i subskala za procenu stanja anksioznosti upitnika State-Trait Anxiety Inventory (STAIS- Y). Serijom hijerarhijskih regresionih analiza ispitana je struktura predikcije simptoma Posttraumatskog stresnog poremećaja, stanja depresivnosti i stanja anksioznosti na osnovu pretraumatskih, peritraumatskih i posttraumatskih fakto- ra. Rezultati ukazuju na najznačajniji doprinos dimenzija ličnosti Neuroticizam i Ekstraverzija, kao i kognitivnih strategija prevladavanja ruminativni stil i supresija misli u predikciji posttraumatskih psihopatoloških odgovora nakon izloženosti partnerskom zlostavljanju. Podgrupe ispitanica sa/bez dijagnostikovanog PTSP-a se značajno razlikuju u odnosu na dimenziju ličnosti Neuroticizam i u odnosu na generalnu tendenciju ka supresiji neželjenih negativnih misli. Utvrđen je efekat psihološkog tretmana na simptomatskom nivou u vidu redukovanja simptoma Posttraumatskog stresnog poremećaja, depresivnosti i anksioznosti. Nalazi istraživanja pokreću pitanja o međusobnom uticaju izdvojenih faktora vulnerabilnosti i rezilijentnosti, i pružaju osnov za dalji razvoj psihološkog tretmana koji se sprovodi sa žrtvama partnerskog zlostavljanja.
