Између медија и инструмента: савремена феноменологија архитеконског модела

Abstract

Ова докторска дисертација испитује како се данас испољава појавност архитектонског модела, кроз приступ феноменолошке анализе. Намера тезе је двојака: да осветли улогу и значај модела за пројектовање савремене архитектуре, и да истовремено покуша да разјасни потребу за уважавањем феноменологије у домену савременог архитектонског образовања. Да би се ово спровело, рад је усредсређен на (1) питање савремености, (2) однос феноменологије и архитектуре и (3) анализирање предмета архитектонског модела. Теоријски план подупрт је експерименталним пројектима модела, коришћеним као архитектонско средство за истраживање аутономије идентитета, порекла форме и смисла сврхе, израђеним кроз студентске вежбе на Архитектонском факултету у Београду. Ова теза такође одражава и како се све могу употребљавати модели у архитектури.

This doctoral thesis explores the contemporary appearance of phenomenon of architectural model, accessed through phenomenological analysis. The intention is twofold: to highlight the role and importance of models for the design of contemporary architecture, and at the same time to clarify the need for recognition of phenomenology in the field of contemporary architectural education. To carry out these intentions, the work focuses on (1) the issue of contemporariness, (2) the open relationship of phenomenology and architecture and (3) the structural analysis of the object of architectural model. Theoretical plane is underpinned by experimental project-models, used as architecture’s investigative tool for the study of autonomy identity, origin of form and meaning of purpose, delivered through student exercises at Belgrade Faculty of Architecture. This thesis also presents reflections on how to use models in architecture.