Дефинисање методолошких принципа регенерације напуштених железничких коридора у Републици Српској

Abstract

Ово истраживање се бави дефинисањем методолошких принципа регенерације напуштених железничких коридора и могућностима њихове примене у Републици Српској. Напуштени индустријски железнички коридори представљају посебну категорију браунфилд простора према којима је неопходно заузети специфичан однос у процесу њихове урбане обнове. Утврђивање најадекватније методе урбане обнове ових простора представља први циљ истраживања. Како би се пронашао најадекватнији метод за урбану обнову браунфилд локација, анализом доступне литературе и критичком анализом садржаја, су истражени феномен браунфилд локација и различите методе урбане обнове. Истраживање је показало да је метода урбане регенерације предмет истраживања многих аутора и да укључује обнову браунфилд локација која може да изазове позитивне ефекте са еколошког, економског и социјалног аспекта. Стога је најадекватнији метод урбане обнове ових простора метод урбане регенерације и он може да понуди најприхватљивија решења обнове, чувајући идентитет ових локација, чиме је потврђена прва хипотеза истраживања. Други део истраживања се састоји од епистемолошког и фронетичког оквира истраживања вођеног ка дефинисању методолошких принципа регенерације напуштених железничких коридора као другог циља истраживања. Наиме, истраживања у областима архитектуре и урбанизма се баве науком колико и објектом истраживања и његовим контекстом па су ефикаснија када своју методологију заснивају на споју 'чистог знања' (епистеме) и 'практичне мудрости' (фронезис). Епистемолошки оквир истраживања је обухватио анализу теоријских утемељења и актуелних научних сазнања унутар концепта одрживости (еколошке, економске и социјалне), а на основу стратегија одабраних теорија су дефинисани епистемолошки методолошки принципи регенерације напуштених железничких коридора. Фронетички оквир истраживања је базиран на индивидуалној дескрипцији одабраних студија случаја успешне регенерације напуштених железничких коридора и њиховој компаративној анализи на основу чега су дефинисани фронетички методолошки принципи регенерације напуштених железничких коридора. Компаративном анализом епистемолошких и фронетичких методолошких принципа регенерације је доказано да спој фронезис и епистеме доприноси широј поставци методолошких принципа регенерације напуштених железничких коридора, чиме је потврђена друга хипотеза истраживања.

This research focuses on process of defining methodological principles for regeneration of abandoned railway corridors in the Republic of Srpska and their usage potential. Abandoned industrial railway corridors represent a special category of brownfield areas and thus require a special treatment within the urban renewal process. Primary goal of this research is to determine the most appropriate method for urban renewal of such areas. The brownfield sites phenomenon and various urban renewal methods were explored, by analyzing the available literature and by critical analysis of the content, in pursuit of the most appropriate method for urban regeneration of brownfield sites. The research has shown that the urban regeneration method was the subject of research of many authors and that it includes the brownfield renewal process that could have positive effects on the ecological, economic and social aspects of life. Therefore, the most appropriate method for urban renewal of such areas is the urban regeneration method, which can offer the most acceptable concepts for renewal while preserving the identity of a location, thus confirming the first hypothesis of the research. The second part of this research consists of the epistemic and phronetic organizational research directed towards defining methodological principles for regeneration of abandoned railway corridors, which is the second goal of this research. In fact, research in domain of architecture and urbanism explore science, as well as research objects and their contexts, and is more effective when its methodologies are based on a combination of 'pure knowledge' (episteme) and 'practical wisdom' (phronesis). Epistemic organizational research includes the analysis of the theoretical background and current scientific knowledge within the concept of sustainability (environmental, economic and social), and the epistemic methodological principles for regeneration of abandoned railway corridors were defined based on the strategies of the chosen theories. Phronetic organizational research is based on individual descriptions of particular case studies of successful abandoned railway corridors regeneration processes and their comparative analysis, and it was the basis for defining the phronetic methodological principles for regeneration of abandoned railway corridors. A comparative analysis of the epistemic and phronetic methodological regeneration principles has shown that the conjunction of the episteme and phronesis contributes to having a broader set of methodological principles for regeneration of abandoned railway corridors, which confirms the second hypothesis.