Просторни контекст синематичке премисе архитектуре

Abstract

Ово истраживање је објединило неколико синематичких аспеката и понудило један могући начин посматрања феномена урбаног простора кроз синематички објектив. Резултат је тестирања и верификације синематичког аспекта архитектуре у конекцији са истраживањем архитектонског пројектовања. Осим што обезбеђује суштински допринос савременој теорији архитектуре и урбаних пракси кроз поставку оквира будућих истраживања, ова дисертација представља критику традиционалних теорија у настојању да одговори на ургенатна питања истраживача о новим начинима повезивања теоријских и практичних становишта. Успостављени истраживачки оквир, пре свега, обезбеђује флексибилност у раду на оперативној функцији синематичког аспекта архитектуре у теоријском оквиру савременог концепта методологије архитектонског пројектовања. У раду са визуелним компонентама урбаног окружења, које касније прераста у неколико аспеката дејства визуелно-имагинативних открића филмских режисера на промену просторних концепција, ово истраживање превазилази традиционални поглед на архитектуру именујући је уметношћу – уметношћу обликовања простора. У овом контексту и успостављеној релацији са филмом већ од првих корака технологије покретне слике са почетка XX века, покренуто је преиспитивање перцeптивних начела, искуства архитектонског простора, и отворена релација концепта кретања према архитектонским и филмским елементима и принципима пројектовања. У том оквиру кроз који архитектура, попут сваке друге уметности, усваја сопствену вредност и однос према свету визуелно– имагинативном манипулацијом простора, перцепције, програма и визуелности, показује на који начин дејство филма утиче на трансформацију архитектонских концепција простора у синематички догађај. Бављење визуелно-имагинативним открићима филмских режисера и архитеката и истраживање перцепције простора је у жижи интересовања истраживача и чини дидактичко–едукативни мотиватор и иницијатор преосмишљавања IV архитектонске праксе који се предлаже у раду. Просторни контекст синематичке премисе архитектуре истражен је у условима у којима актуелне промене у савременом архитектонском дискурсу можемо пратити поравнањем односа архитектуре и филма са њиховим методолошким и дидактичким приступима...

This doctoral dissertation offers an observation of the urban space phenomena through the cinematic lens as a trial to testing and verification of the cinematic aspect of architecture. Beside the essential contribution to the contemporary theory of architecture, this research has attempted to discover the operational function of the cinematic aspect of architecture within the theoretical and methodological framework of the contemporary architectural design methodology. The research goes well beyond the traditional view of architecture to appoint it art - the art of shaping space. It is this framework that enables architecture to propel a review of perceptual principles, the experience of architectural space, and to open up a relationship between the concept of movement and the design elements and principles of both film and architecture. By providing an imaginative manipulation of space, perception, program configurations and visuality, architecture, like any other art, adopts its own value and relationship to the world. The dissertation offers one possible view of the consequences of such manipulations arising after the cinematic apparatus exerted an influence on the transformation of the spatial conceptions into a cinematic event. Dealing with modifications of the perception of space, visual and imaginative discoveries of filmmakers and architects is a focal research interest in terms of the didactic and educational motivator and the reassessment of architectural practice. Spatial context of the cinematic aspect of architecture was dramatically challenged by ongoing changes in contemporary architectural discourse which can be traced and investigated by harmonization of the relationship between architecture and film with their methodological and didactic approaches. This dissertation indicates various effects of the relationship between architecture and film, demonstrates points of their connection and attaches them to the current state of contemporary architectural discourse which was labeled by concept of movement, transformability, as well as to the manifestation of these phenomena. Launching of an innovative approach to the contemporary architectural design strategy was conditioned by the interpretation of these phenomena through a concept of architecture. After verifying the cinematic aspect of architecture that provided general conclusions about the relationship between the two disciplines, this research continued by investigating into a potential innovation in the theoretical and methodological framework of architectural design. The research has shown significant results in the possibility to improve and upgrade the established values of urban practices, precisely, Cullen`s urban strategy...