Fenotipska i genetska varijabilnost plodnosti nerasta

Abstract

Fenotipska i genetska varijabilnost plodnosti nerasta ispitivana je na osnovu libida i osobina ejakulata, uspešnosti osemenjavanja, veličine legla plotkinja sa kojima su nerasti pareni i njihovih kćerki. Plodnost nerasta je ispitivana u zavisnosti od rase nerasta (švedski landras-ŠL, veliki jorkšir-VJ i durok-D), kombinacije parenja (čistorasno i ukrštanje), starosti nerasta (četiri klase), starosne kategorije krmača (prva tri prašenja), trajanja perioda od zalučenja legla do oplodnje (≤4, 5, 6, 7-50 dana), godine i sezone (zima, proleće, leto i jesen). Podaci su analizirani primenom General Linear Model procedure. Primenom REML metode izvršena je ocena komponenti varijanse između i unutar nerasta za dve generacije (očevi i sinovi). Ocena koeficijenata heritabiliteta osobina veličine legla kćerki izvršena je metodom intra-klasne korelacije polusestara po ocu. Osobine libida i ejakulata: trajanje pripreme za skok (T), ocena libida (OL), trajanje ejakulacije (E), volumen ejakulata (VOL), gustina (GUS), ocena pokretljivosti nativne sperme (NAT), ocena pokretljivosti razređene sperme (RAZ), broj proizvedenih doza po ejakulatu (BPD) varirale su pod uticajem genetskih i paragenetskih faktora. Za razliku od libida, VOL je ispoljio postepeni rast od 197,87 do 253,07 ml, dok su kvalitativna svojstva ejakulata (GUS; NAT i RAZ) pokazala poboljšanje ili relativno ujednačen nivo ispoljenosti (2,04; 3,98-3,99 i 3,95-3,96) do starosti nerasta oko dve godine. Uticaj visokih letnjih temperatura na libido, produkciju sperme i njenu fertilnu sposobnost bio je negativan. Ocenjeni koeficijenti ponovljivosti za osobine T, OL, E, VOL, GUS, NAT, RAZ i BPD iznosili su: 0,2491; 0,2013; 0,2472; 0,3511; 0,0875; 0,2363; 0,2074 i 0,0667, a pokazuju da se ispitivane osobine mogu poboljšati primenom selekcije. Utvrđene su manje varijanse između nerasta za sve osobine u generaciji sinova, koje nisu rezultat strože selekcije. Sinovi su imali prosečno duže trajanje vremena do skoka i slabiju ocenu libida, što ukazuje na potrebu poboljšanja ispitivanih osobina. Reproduktivna efikasnost nerasta može se ocenjivati na osnovu procenta povađanja (PPO, %) i prašenja (PPR, %). Prosečna vrednost PPO plotkinja parenih sa nerastima tri rase iznosila je 11,70% i varirala je od 4,82% do 28,04%, dok je vrednost PPR prosečno iznosila 81,40% sa variranjem od 63,55% do 90,00%...