Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе

Abstract

У раду се разматра проблем инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе, кроз сагледавање основних могућности и ограничења за овај процес у нашим основним школама. У теоријском делу рада бавили смо се теоријским полазиштима истраживања, појмовним одређењима, терминологијом и класификацијом деце са тешкоћама у развоју и њиховим положајем у друштву. Дат је приказ различитих модела образовања ове деце и правних докумената који подржавају инклузију. Посебно је размотрен проблем инклузивног образовања и приказано је стање у нашој земљи у погледу образовања ове деце. Анализирани су основни аспекти инклузивног образовања: ставовско-вредносне орјентације према овој деци, улоге наставника и специфичности наставе, интеракције деце са тешкоћама у развоју и вршњака и партнерство школе и родитеља деце са тешкоћама у развоју. Дат је приказ сродних истраживања обављених у нашој земљи и окружењу. У другом делу рада приказано је истраживања које је за циљ имало утвђивање могућности и ограничења укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе на основу испитивања ставова, искустава и мишљења учитеља, наставника, директора, стручних сарадника и родитеља остале деце о овом процесу, имплицитних педагогија наставника и процена фактора који могу да олакшају или отежају овај процес. Зависне варијабле истраживања су доведене у везу са реализацијом пилот-пројекта инклузивног образовања, образовним профилом, дужином радног стажа и образовним нивоом родитеља. Указано је на кључне могућности и ограничења за укључивање деце са тешкоћама у развоју у нашим школама. Резултати указују на то да је пилот-пројекат инклузивног образовања имао позитиван утицај на ставове наставника и родитеља према овом процесу. Дате су препоруке за припрему школа и наставника као и смернице за даља истраживања у овој области. Главне практичне импликације истраживања односе се на иницијално образовање наставника и њихово даље стручно усавршавање у овој области.

U radu se razmatra problem inkluzije dece sa teškoćama u razvoju u redovne osnovne škole, kroz sagledavanje osnovnih mogućnosti i ograničenja za ovaj proces u našim osnovnim školama. U teorijskom delu rada bavili smo se teorijskim polazištima istraživanja, pojmovnim određenjima, terminologijom i klasifikacijom dece sa teškoćama u razvoju i njihovim položajem u društvu. Dat je prikaz različitih modela obrazovanja ove dece i pravnih dokumenata koji podržavaju inkluziju. Posebno je razmotren problem inkluzivnog obrazovanja i prikazano je stanje u našoj zemlji u pogledu obrazovanja ove dece. Analizirani su osnovni aspekti inkluzivnog obrazovanja: stavovsko-vrednosne orjentacije prema ovoj deci, uloge nastavnika i specifičnosti nastave, interakcije dece sa teškoćama u razvoju i vršnjaka i partnerstvo škole i roditelja dece sa teškoćama u razvoju. Dat je prikaz srodnih istraživanja obavljenih u našoj zemlji i okruženju. U drugom delu rada prikazano je istraživanja koje je za cilj imalo utvđivanje mogućnosti i ograničenja uključivanja dece sa teškoćama u razvoju u redovne osnovne škole na osnovu ispitivanja stavova, iskustava i mišljenja učitelja, nastavnika, direktora, stručnih saradnika i roditelja ostale dece o ovom procesu, implicitnih pedagogija nastavnika i procena faktora koji mogu da olakšaju ili otežaju ovaj proces. Zavisne varijable istraživanja su dovedene u vezu sa realizacijom pilot-projekta inkluzivnog obrazovanja, obrazovnim profilom, dužinom radnog staža i obrazovnim nivoom roditelja. Ukazano je na ključne mogućnosti i ograničenja za uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u našim školama. Rezultati ukazuju na to da je pilot-projekat inkluzivnog obrazovanja imao pozitivan uticaj na stavove nastavnika i roditelja prema ovom procesu. Date su preporuke za pripremu škola i nastavnika kao i smernice za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Glavne praktične implikacije istraživanja odnose se na inicijalno obrazovanje nastavnika i njihovo dalje stručno usavršavanje u ovoj oblasti.

This paper discusses the problem of inclusion of children with developmental difficulties in regular primary schools through obtaining an insight into basic possibilities and limitations of this process in our primary schools. In theoretical part of the paper, we dealt with theoretical starting points for the research, definition of concepts, terminology and classification of children with developmental difficulties and their position in the society. We provided an overview of different models of education for these children and legal documents supporting the inclusion. The problem of inclusive education was given special consideration and the situation in our country regarding the education of these children was presented. The basic aspects of inclusive education were analysed: attitudinal-value orientations towards these children, roles of teachers and peculiarities of instruction, interactions of children with developmental difficulties with their peers, and partnership between school and parents of these children. We provided an overview of similar research studies published in our country and the surroundings. In the second part of the paper, we presented the research whose goal was to establish the possibilities and limitations of the inclusion of children with developmental difficulties in regular primary schools based on studying the attitudes, experiences and opinions of teachers, principals, expert associates and parents of other children about this process, the implicit pedagogies of teachers and assessment of factors that can facilitate or aggravate this process. Dependent variables in the research are linked with the implementation of the pilotproject of inclusive education, educational profile, years of service, and educational level of parents. It is pointed out to the key possibilities and limitations of the inclusion of children with developmental difficulties in our schools. The results indicate that the pilotproject of inclusive education had a positive influence on attitudes of teachers and parents towards this process. Recommendations for preparation of schools and teachers are provided, as well as the guidelines for further research in this area. The main practical implications of the research refer to the initial education of teachers and their further professional improvement in this field.