Градитељство бања Србије - 19. и прва половина 20. века

Abstract

Полазни циљ овог рада је истраживање природних, историјских и културних предуслова за настанак, развој и обликовање градитељства у бањама Србије у периоду од 1830. до 1940. године. Добијени резултати омогућавају одређивање узајамних веза и утицаја историјских, друштвених, социјалних и културних прилика и модернизацијских процеса у држави на ово градитељство. Сагледавање развоја и изградње, расветљава улоге државе и државних установа, организованих група заинтересованих грађана и приватних наручилаца у овом процесу, као и доприносе појединих градитеља на обликовне карактеристике бањских комплекса и грађевина. Бањска и климатска лечилишта и места за одмор и опоравак јесу насеља настајала на просторима са посебним природним условима и са јасно конципираним садржајима. После обимних испитивања природних ресурса држава је од тридесетих година 19. века почела да ствара правни оквир од значаја за уређење, изградњу и унапређење бања, спроводи његове одредбе и утиче на главне смернице развоја градитељства. У 19. и првој половини 20. века службеници министарства у области градитељства били су значајни и угледни градитељи, талентоване архитекте различитих генерација, посебног стилског и уметничког израза. На основу доступних извора, грађе и материјала са теренских истраживања расветљени су радови мање познатих архитеката, као и до сада непозната остварења значајних српских архитеката. У креирању стилских токова у бањском градитељству значајну улогу имали су захтеви приватних наручилаца и лекара, те су и они предмет анализа. Поред тога, утврђени су и облици преношења елемената градитељства средњоевропских бања у Србију, током процеса европеизације и модернизације, који је пратила убрзана индустријализација, урбанизација и развој саобраћаја. То је донело нове облике и правила друштвеног живота и нове моделе понашања грађанства. Како градитељство бања Србије до сада није било предмет посебног, свеобухватнијег и детаљнијег истраживања, овај рад доноси научно аргументовано тумачење његовог настанка и развоја, издваја најзначајније грађевине и вредности, како би се оценило њихово место у укупном градитељству посматраног периода...

The starting goal of the paper is the research on the natural, historical and cultural preconditions for the origins, development and shaping the Serbian spa architecture in the period from 1830 to 1940. The obtained results clear the path for determining the basic reciprocal connections and influences of historical, social and cultural circumstances and modernisation processes in the country on this type of architecture. An insight into its development and construction sheds light on the roles of the state and its agencies, organised groups of stakeholders and private clients in this process, as well as on the impact of certain architects on the spa complexes and buildings shape characteristics. The spa, climatic and health resorts are settlements that originated in the areas of special natural characteristics and with clearly designed facilities. In the 1830s, after conducting extensive research in natural resources, the state started shaping a legal framework for the spas structuring, construction and improvement, then enforcing its provisions and implementing the key guidelines on the architectural development. In the 19th and the first half of the 20th centuries, the Ministry of Building civil servants were important and eminent builders, talented architects of various generations, expressing their particular styles and artistic forms. The available sources and the material gathered during the field investigations brought to light the works of some little-known architects, along with some unknown works of the eminent ones. In addition, private clients’ and physicians’ requirements had their significant role in creating style trends in the spa architecture, so they also became a subject of the research. Furthermore, it has been ascertained how architectural elements from the Central European spas were brought to Serbia during the process of Europeanisation and modernisation, which was followed by a fast paced industrialisation, urbanisation and traffic development. All that brought new forms and rules of social life and new models of civil conduct. Since the architecture of the Serbian spas has not been a subject of any particular, extensive and detailed research so far, this paper now brings forth a scholarly well-documented interpretation of its origins and development and accentuates the most important buildings and values so as to facilitate the valorisation of its place in the overall architecture of the studied period...