Примена теорије детерминистичког хаоса на међународне односе после Хладног рата

Abstract

Значајне промене у међународним односима условљене окончањем Хладног рата јасно су указале на експланаторне и предиктивне слабости постојећих теорија међународних односа, што се очитовало у њиховој немогућности да ове промене на глобалном нивоу објасне и предвиде. Утврђивање узрока, последица и суштинске природе тих, као и актуелних промена у свету и даље је, као последица неусаглашености ставова, предмет бројних расправа теоретичара међународних односа. У настојању да се, сагласно дометима савремене науке коју карактерише све екстензивнијa интеракција различитих научних дисциплина, отклоне уочени недостаци и разреше постојеће дилеме, давањем аргументованих одговора на нека од питања која оптерећују теоретичаре међународних односа, у овом истраживању су сагледана досадашња искуства и могућности за примену теорије детерминистичког хаоса на међународне односе, пре свега на кризе и оружане сукобе као њихов најзначајнији сегмент у периоду по окончању Хладног рата. Унапређујући научне домете класичне физике, чији је утемељивач Њутн, теорија детерминистичког хаоса која се бави квалитативним изучавањем нестабилног апериодичног понашања у детерминистичким нелинеарним динамичким системима, почела је да се развија почетком 70‐ тих година прошлог века. Њен интердисциплинарни и синергетски потенцијал да, уводећи иновативан и конзистентан теоријски и методолошки приступ, створи основ за повезивање различитих научних области и на тај начин омогући истраживање бројних постојећих проблема на суштински другачији начин, заснован је на специфичним теоријским моделима и математичким алатима који се данас успешно примењују како у природним, тако све више и у друштвеним наукама. Теорија детерминистичког хаоса уважава системски приступ и нелинеарност као инхерентну одлику понашања отворених и динамичких система реалног света, за разлику од линеарног редукционизма, који је у претходном периоду био доминантан приступ у научним истраживањима. Своју примену ова теорија налази и у истраживању и утврђивању стварне природе и динамике процеса који се догађају у оквиру међународних односа. Примена теорије детерминистичког хаоса је, у овом истраживању, примарно фокусирана на безбедносни аспект међународних односа, као један од важних домена истраживања науке о међународним односима. Налази истраживања примене теорије детерминистичког хаоса на међународне односе у постхладноратовском периоду указују, пре свега, на потребу за преиспитивањем постојећег традиционалног оквира истраживања у овој области, али и за његовом доградњом и осавремењавањем кроз уклапање у оквире модерне науке. Усвајањем нових сазнања из других научних дисциплина и ширењем теоријског и методолошког оквира истраживања друштвених феномена створио би се основ и отворио простор за превазилажење постојећих слабости и унапређење изграђености науке о међународним односима, а тиме и за решавање многих актуелних, али и даље недовољно или неадекватно истражених проблема. У том контексту, налази овог истраживања нуде аргументацију која поткрепљује став да не постоји основ за критике које се износе на рачун теорија међународних односа због немогућности да на адекватан начин објасне и предвиде будуће стање међународног система. Такође, изложени су и аргументи који говоре у прилог чињеници да је потребно прихватити да су, иако у одређеној мери постоје, могућности за остваривање целовитог увида у сву сложеност догађања у међународној арени, домети предвиђања, као и могућност значајнијег утицаја на међународну стварност ради остваривања контроле над њом, иако постоје, веома ограничени. Ови аргументи су утемељени на одликама нелинеарних и потенцијално хаотичних система, које су својствене међународним односима, укључујући и оружане сукобе и рат. Праћењем и анализом понашања тих система током времена, утврђено је да чак и наизглед небитни, сасвим мали поремећаји носе довољан потенцијал за изазивање несразмерно великих и у толикој мери значајних промена да систем могу увести у стање хаоса. Имајући у виду да је за такве системе, у које спадају и међународни односи, који подразумевају широк распон интеракција субјеката међународних односа у условима анархије и сложене међузависности, могуће израдити само краткорочне поуздане прогнозе њиховог понашања, доведена је у питање валидност, а тиме, у извесној мери, и сврсисходност и оправданост дугорочних и средњорочних процена, као и на њима базираних планова. Окончање Хладног рата, бројне кризе и оружани сукоби који су уследили након тога, а посебно актуелни развој политичко‐безбедносне ситуације у свету, представљају јасну потврду наведеног става. Из тих разлога, ово истраживање је, сагледавајући међународну стварност са аспекта који још није уобичајен у друштвеним наукама и применом истраживачког приступа примереног савременим трендовима у науци, отворило одређена питања у вези са даљим развојем науке о међународним односима, сугеришући потребу остваривања ближе сарадње са другим наукама и дисциплинама. У том контексту, неспорно је да би инкорпорирање достигнућа теорије детерминистичког хаоса у основне поставке науке о међународним односима и у теорије међународних односа, допринело њиховом употпуњавању и уклапању у савремене научне токове, а истовремено и расветљавању бројних нерешених питања у овој области.

Significant changes in international relations caused by the end of the Cold War clearly indicated the explanatory and predictive weaknesses of the existing theories of international relations, as evidenced by their inability to explain and predict these changes at the global level. Identifying the causes, consequences and the essential nature of these as well as actual changes in the world is still, because of disagreement of opinions, the subject of numerous debates among international relations theorists. In accordance with the achievements of contemporary science characterized by extensive interaction of different scientific disciplines, in an effort to eliminate perceived shortcomings and resolve the current dilemma by giving reasoned answers to some of the issues that burden the international relations theorists, in this study, experiences and opportunities for the application of deterministic chaos theory on international relations, specifically on crisis and armed conflicts as their most significant segment, were considered. By improving scientific achievements of the classical physics, founded by Newton, the deterministic chaos theory that deals with the qualitative study of unstable aperiodic behavior of deterministic nonlinear dynamical systems began to develop in early 70s of the last century. Its interdisciplinary and synergetic potential to establish a basis for linking different scientific fields and thus open up new possibilities for exploring many of the real world’s existing problems in essentially different way, by introducing new and consistent theoretical and methodological approach, is based on specific theoretical models and mathematical tools that are now successfully being applied in the natural, and more increasingly in the social sciences. The deterministic chaos theory uses a systems approach and takes into account nonlinearity as an inherent characteristic of behavior of the real world’s open and dynamic systems, contrary to linear reductionism that was used as a dominant approach in scientific research in the previous period. This theory has also found its application in exploring and determining the real nature and dynamics of the processes taking place in international relations. In this research, the application of deterministic chaos theory has been primarily focused on the security aspect of international relations, as one of the important research domains of the international relations science. The findings of the research of the application of deterministic chaos theory on international relations after the Cold War indicate, principally, the need for reconsidering the existing traditional research framework in this area, but they also indicate the need for its improvement and modernization by fitting into contemporary science framework. By adopting new knowledge form other sciences and scientific disciplines and by extending theoretical and methodological framework for research of social phenomena, a foundation could be made and a space could be opened for overcoming the existent weaknesses and upgrading the level of development of the international relations science, and thus also for resolving many critical but still insufficiently and inadequately researched issues. In that context, the findings of this research offer argumentation for the standpoint that the criticism of the international relations theories due to their inability to adequately explain and predict the future state of the international system is unfounded. Also, the arguments are stated which support the fact that it is necessary to accept that, although there are some, opportunities for gaining complete insight into the whole complexity of events in international arena, as well as the possibility of making significant impact on international reality in order to control it, are very limited. These arguments are based on properties of nonlinear and potentially chaotic systems, which are inherent to international relations, including also armed conflicts and wars. By monitoring and analyzing behaviors of these systems during time, it is discovered that even seemingly incidental, very small disturbances carry sufficient potential for causing disproportionally severe and important changes which can lead the system into the state of chaos. Taking into consideration that for such systems, including international relations which cover a wide range of interactions of international relation subjects under conditions of anarchy and complex interdependence, it is only possible to make short‐term valid predictions of their behavior, the validity and, to a certain extent, the purposefulness and justification of long‐term and mid‐term predictions, as well as plans based on them, is questioned. The end of the Cold war, numerous crises and armed conflicts that followed it and especially the current development of political and security situation in the world, clearly uphold the stated position. Therefore, this research, by analyzing international reality from the aspect which is still unconventional and uncommon in the social sciences and by implementing a research approach consistent to contemporary trends in science, opened some of the questions in regard to further development of international relations science, suggesting the need for closer cooperation with other sciences and disciplines. In that context, it is unarguable that incorporation of the achievements of deterministic chaos theory in the basic presumptions of international relations science and in international relations theories should contribute to their improvement, advancement and adjustment to modern scientific trends, and at the same time to clarification of numerous unresolved issues in this field.