Грађанскоправна одговорност за имисије

Abstract

У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву. Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији. У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права. Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан. У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације. Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми. У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права. Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама. У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице. У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине.

U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu. Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji. U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava. Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan. U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije. Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi. U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava. Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama. U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice. U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine.

The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources. The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia. In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law. The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed. The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development. Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice. In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone’s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law. The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions. There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation. In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.