Show simple item record

Terrorism as a non-conventional security threath in the modern world

dc.contributor.advisorSimeunović, Dragan
dc.creatorZirojević Fatić, Mina
dc.date.accessioned2016-04-10T11:35:01Z
dc.date.available2016-04-10T11:35:01Z
dc.date.available2020-07-03T09:41:43Z
dc.date.issued2011
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/5113
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2724
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10862/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=514413911
dc.description.abstractДисертација се једним својим делом бави еволуцијом појма неконвенционалне безбедности од његовог иницијалног одвајања од традиционалне војне концепције безбедности, уско повезане са појмом националне безбедности, преко дистинкције између тврде и меке безбедности, до концепта хумане безбедности који је у употребу уведен семиналшш извештајем Програма за развој Уједињених нација 1994. године. Ауторка износи аргументе да је ширење домена хумане безбедности условило да ова категорија апсорбује готово целокупан обим раније актуелног појма неконвенционалне безбедности, тако даје у савременој пракси, уобичајено говорити о хуманој безбедности као грубом синониму појму неконвенционалне безбедности. To радикално пшрење појма хумане безбедности истовремено је довело и до сагледавања безбедности као саставног елемента укупне друштвене организације, чак и у оним њеним сегментима за које се раније са разлогом могло сматрати да нису повезани са безбедносном тематиком. Стога је еволуцијом идеје о неконвендионалној безбедности структурно измењена целокупна појмовна мапа јавне политике у савременим демократским друштвима. Дисертација се бави и питањем о томе у којој мери је тероризам у савременом академском и политичком дискурсу постао засебна претња лоцирана на размеђу између конвенционалних и неконвенционалних претњи безбедности. Ауторка дискутује о начину на који су терористички напади од 11. септембра 2001. године, као и војни одговор САД који је уследио, променили схватање тероризма као неконвенционалне претње безбедности, нарочито када је реч о војном размишљању у сагледавању могућих одговора. У тексту дисертације се указује на чињеницу да је померање нагласка у схватању тероризма према конвендионалној претњи безбедности подложној војном одговору у ствари појмовна рехабилитација једног старијег схватања у литератури које датира од Едмунда Берка и политичких теоретичара из времена Америчке револуције. Начинима на које терористичке кампање постају међународнополитичка питања и односима између позитивноправно одређених атрибута суверенитета државе с једне, и оперативних индикатора способности државе да остварује суверенитет, с друге стране, ауторка такође посвећује значајан простор. Наведени оперативни индикатори у највећем броју случајева узимају се као критеријуми за одлучивање о томе да ли би неко унутрашње питање требало да буде интернационализовано. Ауторка образлаже у којој би мери терористичке кампање на територији неке државе, могле да буду представљене у међународној јавности као фактор угрожавања права различитих група и, посебно, као знаци да начин унутрашње расподеле политичке моћи у држави није довољно функционалан и праведно демократски структурисан. Примери таквих интерпретација унутрашњих терористичких кампања нису ретки у савременим међународним односима. Један од кључних разлога за интернационализацију тероризма лежи у чињеници да међународна јавност политичко насиље а посебно тероризам (уколико се одвија током дужег периода, и ако држава на њих реагује екстремним и неуобичајеним репресивним мерама), интерпретира као недостатак капацитета државе да на демократски начин одржи унутрашњу безбедност, што даље доводи у било фактичку, било и формалну интернационализацију унутрашњег проблема.sr
dc.description.abstractThe author traces the evolution of the idea of unconventional security from its roots as designating the forms of security not essentially connected with national security and the use of the military, via the distinction between “hard” and “soft” security, all the way to the concept of human security, which has been introduced into academic and policy discourse since the UN Development Report of 1994. This Report discusses the broad-ranging ramifications of security issues as elements of “human-centred security”. The author argues that both the policy and scholarly expansions of human security in discourse and practice have revolutionised the entire conceptual framework of public policy, making the recent objections of “securitisation of public discourse” propagated by Ole Weaver and others, almost obsolete. Namely, although such objections were initially credible and appropriate, the fast expansion of the concept of human security — to include, amongst others, issues such as economic and environmental security, has impacted public policy in a wide variety of ways and to such an extent that it is difficult to think of an area of public policy, or indeed a walk of life in the modem democratic societies, where the perspective of security does not appear to figure prominently. The paper discusses the special status that terrorism as a security threat has received in the academic and policy discourses, and the factors that distinguish it from the other threats that are customarily included in the concept of “unconventional security threats”. The author specifically discusses the reasons that have led to terrorism being brought closer to the notion of conventional security after the US military responses to the terrorist attacks of 11 September 2001, and points it out that this is only a conceptual rehabilitation of the older way the related concept of “terror” had been treated by Edmund Burke and the political theory developed around the American Revolution. The paper delves into the issues surrounding the capacity of terrorist campaigns to be perceived by international public as signs of internal deficiencies in the democratic organisation of society, specifically of its ability to provide for a proper internal distribution of power and to award all relevant groups the opportunity to influence the legitimate political process. While many of the current academic debates about the political and social circumstances of terrorism revolve around the questions of whether and to what extent terrorism is the result of various types of social upheavals, the author points it out that it is important to recognize when such socially inspired interpretations tend to hijack terrorism as a genuine security issue from its proper context and use it as an ideological instrument. This, the author argues, is sometimes the case with socialist writings about terrorism. The paper stresses the point that there is a fundamental operational reason why excessive state repression against groups that engage in terrorist campaigns is not desirable from the point of view of international politics, namely the fact that such repression is often perceived by the broader international community as a sign that the state lacks the capacity to maintain internal controls without resorting to unusual or particularly violent means. The author argues that this very fact is often used as a reason to turn terrorist campaigns into international political issues and generate challenges to state sovereignty.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет политичких наукаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179029/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectтероризамsr
dc.subjectterrorismen
dc.subject„мека” безбедностsr
dc.subject„тврда” безбедностsr
dc.subjectрелигијаsr
dc.subjectмедијиsr
dc.subjectрадикализацијаsr
dc.subjectмотивадијаsr
dc.subjectфинансирање тероризмаsr
dc.subjectлегитимитетsr
dc.subjectтерористичке мрежеsr
dc.subjectалтернативне претње безбедностиsr
dc.subjectекономска безбедностsr
dc.subjectтероризамsr
dc.subjectполитичко насиљеsr
dc.subjectсоцијална условљеност меких претњи безбедностиsr
dc.subjectтрансформација јавне политикеsr
dc.subject„soft” securityen
dc.subject„hard” securityen
dc.subjectreligionen
dc.subjectmediaen
dc.subjectradicalisationen
dc.subjectmotivationen
dc.subjectfinancing of terrorismen
dc.subjectlegitimacyen
dc.subjectterrorist netsen
dc.subjectalternative security threatsen
dc.subjecteconomic securityen
dc.subjectpolitical violenceen
dc.subjecttransformations of public diplomacyen
dc.titleТероризам као неконвенционална претња безбедности у савременом друштвуsr
dc.titleTerrorism as a non-conventional security threath in the modern worlden
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseARRen
dcterms.abstractСимеуновић, Драган; Зиројевић Фатић, Мина; Terorizam kao nekonvencionalna pretnja bezbednosti u savremenom društvu;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/22739/Disertacija731.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record