Културна партиципација и музички укус музичке публике Коларчеве задужбине

Abstract

Настанак овог истраживања био је вођен идејом о поновном осветљавању проблема односа културне и друштвене стратификације, а фокусирањем на културне праксе музичке публике Велике дворане Коларчеве задужбине у Београду. Дуго постојање, континуитет у раду и изузетно висока репутација ове културне институције, као и сазнање да се њеној публици до сада није пришло на сличан начин били су јако оправдање интересовања за овакву студију случаја. Културне праксе поменуте публике сагледане превасходно преко односа са породичном уметничком традицијом њених чланова, те осталим социо-демографским корелатима (пол, старост, образовање, професија) јесу предмет ове студије случаја. Праћени су аспекти културних потреба, културних навика, поседовања културних добара и музичког укуса. Основни циљеви истраживања су идентификација и опис културних пракси музичке публике, утврђивање природе и значаја везе између културних пракси и (не)постојања породичне уметничке традиције испитаника и, индиректно, осталих чинилаца друштвене неједнакости, те указивање на специфичности њихових културних пракси поређењем са онима који важе за национални узорак. Поред дефинисања кључних појмова, представљања доминантних становишта о културној партиципацији и постављања методолошког оквира рада, студија у посебном сегменту илустративно приказује и музичку делатност Коларчеве задужбине, док се анализа добијених података одвија у два кључна сегмената. Праћењем културних потреба, активности културне продукције, поседовања културних добара, културних навика у приватној и јавној сфери са акцентом на медијске навике и навике у пољу читања извршена је анализа потенцијалног и актуелног аспекта културне партиципације. Други сегмент односи се искључиво на праксе испитаника унутар музичког поља, чиме су уочене специфичности пракси овог поља, могући трендови и поделе међу учесницима, али и увид у разлике, односно сличности у активностима различитих поља.

The emergence of this study was guided by the idea of shedding the light on the problem of the relation between cultural and social stratification, by focusing on the cultural practices of the music audience of the Great Hall of Kolarčeva zadužbina in Belgrade. The long existence, continuity and high reputation of the aforementioned cultural institution as well as the fact that its audience has not been approached in a similar way gave a strong justification for this kind of a case study. Тhe subject of this case study are cultural practices of this audience perceived primarily through their relation to family artistic tradition and other socio-demographic correlators (gender, age, education, occupation). We assessed the aspects of cultural needs, cultural practices, possession of cultural goods, and musical taste. The main goals were to identify and describe the cultural practices of the music audience to determine the nature and importance of the relation between cultural practice and the (non) existence of a family artistic tradition and, indirectly, the other factors of social inequality, as well as to point out the special features of their cultural practices in comparison to those that apply to the national sample. In addition to defining the key terms, representing the dominant theories of cultural participation, and setting up a methodological framework, a separate segment of the study illustratively presents the music activity of Kolarac, whereas the data analysis is carried out in two key segments. The analysis of the potential and the current aspects of cultural participation was done by monitoring the cultural needs, activities of cultural production, possession of cultural goods, cultural practices in the private and the public sphere with an emphasis on the media preferences and the reading habits. The second segment relates exclusively to the respondents’ practices within the music field, which brings us to the characteristic practices within the field, possible trends and divides among participants, as well as to the insight into the differences and similarities in activities of various fields.