Дидактичка трансформација географских садржаја од I до IV разреда основне школе

Abstract

Нова научна открића у географији и њена трансдисциплинарност учинили су је значајнијом и захтевају преиспитивање и превредновање географије као наставног предмета чији садржаји се изучавају на свим нивоима школовања. Посебну пажњу заслужују географски садржаји у основној школи, у којој се постављају темељи свему што ће се изучавати на каснијим узрастима. Њихов квалитет зависи од многих чинилаца, а пре свега од наставног програма, материјалних услова, а највише од стручности учитељâ. Што се програма тиче, захтеви се односе на добро одмерене и научно утемељене садржаје који се конституишу трансформацијом научних садржаја у наставне, а разликују се од њих по многим карактеристикама. Ове разлике настају захваљујући дидактичком прилагођавању географских научних садржаја у садржаје наставних предмета Свет око нас и Природа и друштво, који се изучавају током првог циклуса основног образовања и васпитања. Приликом сачињавања нових наставних програма, научне садржаје су у наставне трансформисале, по правилу, комисије које су именовале просветне власти. Дидактичари су, као и учитељи практичари, на њих мање утицали. Вредност овако сачињених програма била је у томе што су научно засновани, али су најчешће били неодређени и недовољно прилагођени потребама, интересовањима и могућностима ученика. То је постајало нарочито видљиво у млађим разредима основне школе. Зато се испоставило да је потребно научно преиспитати читав процес трансформације научних садржаја географије у наставне, узимајући у обзир што више чинилаца и аспеката ове сложене проблематике, као што су васпитни и образовни аспект, дидактички аспект, историјски аспект, сагледавање до сада стечених искустава, поређење са искуствима и постигнућима развијених земаља, као и прикупљање мишљења и предлога учитеља, који остварују наставни програм, и ученика, са којима се он реализује. За потребе овог истраживања, које подразумева историјску, компаративну и дескриптивну методу, конструисани су посебни истраживачки инструменти (наведени на стр. 77) потребни за свестрано сагледавање проблематике о којој је реч. Они су укрштени са мишљењима ученика и наставника о географским садржајима са којима се упознају и процењени на основу дидактичких критеријума које дефинише савремена педагогија. Најважнији налази истраживања о коме је реч јесу:  Да би географски садржаји који се изучавају у млађим разредима основне школе реализовали своје значајне образовне и васпитне капацитете, потребно их је на одговарајући начин дидактички трансформисати, што у предметима Свет око нас и Природа и друштво, који се изучавају у прва четири разреда основне школе, није учињено на најбољи начин.  Да би се побољшало стање у том погледу проучен је историјат наставе географских садржаја у Србији, упоређена ова настава са одговарајућом наставом у развијеним европским земљама, описани и вредновани услови у којима се одвија настава, анализирани уџбеници и прикупљена мишљења учитеља који држе наставу поменутих предмета. Посебно је испитано и мишљење ученика о њиховом актуелном програму.  У наставним предметима Свет око нас и Природа и друштво недовољно се користе васпитни потенцијали географских садржаја, нарочито кад је реч о екологији, развоју патриотизма и формирању научног погледа на свет. Садржаји, осим тога, недовољно прате нова открића у географији као науци и при томе се недовољно користе савремене методе, средства и облици рада, иако има покушаја да се у настави више користе информатичке технологије карактеристичне за савремену школу.  Учитељи су углавном добро припремљени за свој посао, посебно они са бар неколико година искуства, који су спремни за прихватање новина у настави, нарочито за активну улогу ученика у настави. Други део наставног троугла, који, поред наставника и наставног програма, чине ученици, показао је потребну мотивацију за упознавање географских садржаја и интересовање за одређене теме проистекле из њих. Истовремено се у наставном програму јављају неки садржаји који су им тешки за разумевање (нпр. оријентација у простору), а још више - примену у пракси. Уз податке о најважнијим факторима који утичу на успешну трансформацију научних садржаја географије у наставне, прикупљено је мноштво података и мишљења о начинима ове трансформације на основу којих се може унапредити настава географских садржаја у основној школи, што је важно учинити с обзиром на све већи значај географске културе у скоро свим доменима људског живота и рада.

New scientific discoveries in Geography and its transdisciplinarity have made this subject more significant, requiring a reconsideration and reassessment of Geography as a school subject whose contents are taught and learned at all levels of school education. The geographic contents in primary school deserve special attention, given that primary education creates foundations for all subjects to be taught in higher grades. Their quality depends on various factors, such as the syllabus and the material conditions, and most of all on the teachers’ competence. With regard to the syllabus, the requirements refer to well balanced and scientifically based contents constituted by the transformation of scientific contents into educational ones, which differ in a number of characteristics. Such differences are the product of a didactic adjustment of geographic scientific contents to the contents of the school subjects The World Around Us and Social, Environmental and Scientific Education, which are taught during the first cycle of primary school education. As a rule, in the process of creating new syllabi, it is the commissions nominated by educational authorities that transform the scientific contents into educational ones. Didactic and teaching practitioners have far less influence on the choice of these contents. The value of syllabi created in this way lies in the fact that they are scientifically based. However, in most cases such syllabi have proved to be indefinite and insufficiently adapted to students’ needs, interests and capacities. This has been particularly noticeable in the lower grades of primary education. There fore, a scientific reconsideration of the complete process of transformation of geographical scientific contents into educational ones proved to be necessary. Various factors and aspects of this complex issue need to be taken into account during the process, such as the pedagogical, didactic and historical aspects, empirical results, comparisons with the experience and achievements in developed countries, including collecting the opinions and suggestions of the teachers in charge of implementing the syllabus, and the target groups of students. For the purpose of this research, which combines the historical, comparative and descriptive methods, special research instruments were designed (described on page 77) in order to thoroughly consider the topic in question. These instruments have been used to study the opinions of pupils and teachers regarding the geographical contents they have learnt, and analyzed according to the didactic criteria defined by modern pedagogy. The most important results of the research are the following:  In order to yield full educational and pedagogical effectiveness, geographical contents taught in lower grades of primary education need to be transformed in an adequate didactic way, which has not been best done within the school subjects The World Around Us and Social, Environmental and Scientific Education, taught in the first four grades of primary education.  With the aim of improving the current status of the subject, the history of teaching geographical contents in Serbia was examined, this teaching subject was compared with those in the developed European countries, the conditions for teaching this subject were described and evaluated, text books were analyzed, and the opinions of teachers who teach the subjects in question were collected. Pupils’ opinions on their current syllabus were given special care.  The school subjects The World Around Us and Social, Environmental and Scientific Education insufficiently use the pedagogical potentials of geographical contents, especially regarding ecology, developing of patriotism and forming a scientific view of the world. Additionally, the contents insufficiently follow the latest discoveries in Geography as a science, and often fail to include modern teaching methods, resources and interaction patterns, despite sporadic attempts of using the information technologies characteristic of contemporary school.  Teachers are mainly well-prepared for their work, especially those who have had at least several years of experience, and who readily accept teaching innovations, especially regarding the active role of students. Students, as another side of the educational triangle besides the teachers and the syllabus, have shown the necessary motivation for learning geographical contents and a specific interest in certain accompanying topics. At the same time, they find certain contents of the syllabus hard to understand (e.g. spatial orientation), and even harder to practically apply.  Along with the data on the most important factors for a successful transformation of geographical scientific contents into educational ones, numerous data and opinions about the possible ways of such a transformation have been collected, based on which the teaching of geographical contents in primary schools can be improved. This is an important thing to do, having in mind the growing importance of geographical culture in almost all domains of human life and work.