Show simple item record

Construing change: professional development of primary and secondary school teachers

dc.contributor.advisorStojnov, Dušan
dc.contributor.otherMarinković, Dušan
dc.contributor.otherKovač-Cerović, Tinde
dc.creatorDžinović, Vladimir
dc.date.accessioned2016-03-26T09:31:13Z
dc.date.available2016-03-26T09:31:13Z
dc.date.available2020-07-03T10:02:24Z
dc.date.issued2014-09-23
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/5031
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2664
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10765/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=525345431
dc.description.abstractПредмет истраживања у овом рада јесу наставничке конструкције сопствене професионалне праксе и професионалне улоге. Наставничке конструкције се посматрају као резултат преговарања међу наставницима, до кога долази у конверзационој пракси у групи наставника. Такође, истраживање се бави и ефектима подстицања професионалног учења наставника помоћу групних рефлексивних активности. Тема наставничких имплицитиних теорија, којој припада предмет овог рада, добија на значају како расте свест о томе да су наставници кључни ресурс и агенс промена у образовању. Такође, све су важнија испитивања која би требало да дају одговор на питање како обезбедити ефективне програме професионалног развоја наставника. У том смислу, теоријски контекст у коме се, у овом раду, разматрају наставничке конструкције и могућности подстицања њихове промене чине: а) савремене теорије о професионалном учењу; б) психологија личних конструката; в) сазнања о карактеристикама ефективних програма професионалног развоја наставника. Савремен теорије учења наглашавају да се учење одвија у сарадњи, дијалогу и преговарању око значења и да тако настало знање представља ко-конструкцију, у форми групних имплицитних теорија и заједничке визије. Такође, значајан допринос разумевању професионалног учења дале су теорије које учење посматрају као процес овладавања социјалним вештинама коришћења дискурзивних и реторичких средстава, ако и вештинама социјалног позиционирања у оквирима одређеног културног и етичког поретка. Психологија личних конструката представља теоријски оквир, који је омогућио да се наставничке перцепције њихове професије опишу и анализирају као конструкти, који предствљају семантичка средства која повезују значења и праксу. Психологија личних конструката посматра учење као процес преиспитивања и мењања конструката, који се назива реконструкцијом. Новина коју доноси овај рад јесте посматрање конструката као дијалошких средстава насталих у конверзацијама, што је контекст који је до сада био занемарен у 5 проучавању конструката. Стога ће допринос овог рада бити у томе што ће анализирати дијалошки аспект конструкција и што ће омогућити мапирање наставничких конструката насталих у конверзацијама о важним професионалним темама. У овом раду се ослањамо на конструктивистичка начела подстицања промене, да бисмо осмислили и испитали пробни модел професионалног развоја наставника, зато што ова начела задовољавају карактеристике ефективних програма. Наиме, теоријски и практично, психологија личних конструката је окренута ка могућностима и креативном потенцијалима особе да практично ради на унапређивању личног и професионалног функционисања, кроз подстицање рефлексивног преиспитивања старих конструкција и експериментисање са новим. Истраживање је у овом раду имало два циља: 1) утврдити које конструкте конституишу наставници током међусобних разговора о професионалним темама; 2) утврдити ефекте активности подстицања рефлексивног и кооперативног учења код групе наставника у основној школи. У истраживању је учествовало девет наставника у основној школи, осам наставника у стручној школи и седам наставника у гимназији. Укупно је у истраживању учествовало 24 учесника. Поступци за прикупљање података, који су примењени у овом истраживању су фокус групе и процене активности и исхода професионалног учења у фокус групама наставника на основу независних процена. Специфичност примене фокус група у истраживању је та што је одржано десет фокус група са истим наставницима из основне школе и по две фокус групе са истим наставницима из средње стручне школе и гимназије. Материјал из снимљених фокус група (аудио и видео) транскрибован је. Подаци о активностима и исходима у фокус групама наставника у основној школи су прикупљани на основу процена три независна посматрача, који су посматрали видео снимке. За потребе процене конструисан је ad hoc инструмент, Лист за евалуацију групног рада са наставницима, који је садржавао унапред дефинисане категорије за процену. Подаци су обрађени применом квалитативних и квантитативних поступака. Квалитативна обрада је подразумевала примену Анализе конструката у конверзацији, која подразумева издвајање конструката на основу реторичке размене између саговорника и описивање промене ових конструката током одвијања разговора. Квантитативна 6 обради подразумевала је утврђивање интерсубјективне сагласности процена независних процењивача помоћу израчунавања процента слагања. Мапирани конструкти су груписани у пет ширих тематских категорија, од којих су најзначајније агенсност, брига и смисао. Унутар сваке теме су мапирани конструкти-гроздови, који обухватају мноштво значења развијаних током наставничких дискусија. Конструкти који се односе на тему агенсности развијали су се у контексту дискусија о могућностима наставника да утичу на промену праксе и о томе да ли су наставници или ученици одговорни за проблеме у настави. Тема бриге обухвата конструкте који су настали у дијалогу о томе да ли би требало заштити интересе ученика, наставника или свих актера подједнако, као и у дискусији о томе како заштитити себе у непријатној и угрожавајућој комуникацији са колегама у школи. Конструкти који се односе на тему смисла конституисани су у дискусијама о томе како је одустајање од очекивања да ће заинтересовати све ученике начин да наставници задрже осећај смисла у професионалном контексту. Најзначајнији налаз независних процењивача ефеката огледног програма професионалног развоја наставника је да учесталост активности као што су пружање подршке у групи, размена искуства, разумевање туђе перспективе, стицање нових увида и негативне емоције најпре расте до пете снимљене фокус групе, а затим постепено опада. Учесталост је највећа у фокус групама у којима су наставници имали прилику да дискутују о темама које су најрелевантније за њих, као што су одговорност ученика за дисциплинске проблеме и комуникациони проблеми. Такође, показало се да расту размена, међусобно разумевање, нови увиди, пружање подршке и слично када су задаци у акционим фокус групама били структурисани тако да подстичу рефлексију, давање фидбека другим учесницама у групи, пропозиционално конструисање и изграђивање односа улога. Огледни програм подстицања професионалног учења наставника ефективан је у великој мери у подстицању иницијалне психолошке повезаности и осећања сигурности у групи, сарадничког односа са модератором, размене искустава у групи и креативне усмерености на заједнички циљ.sr
dc.description.abstractThe research subject of this paper is teacher’s constructs of their personal professional practice and professional role. Teaching constructs are considered to be the result of negotiations among teachers which occur in conversational practice in groups of teachers. This study also deals with the effects of promoting teacher development by using group reflective activities. The subject of teaching implicit theories, to which the subject of this paper belongs, gains significance with the growth of awareness that teachers are the key resource and agents of change in education. Also, research studies aimed at providing the answer to the question of how to secure effective programs for teachers’ professional development are becoming increasingly important. In that sense, the theoretical context in which teaching constructs and the possibilities of promoting change are considered in this paper consists of: a) contemporary theories of professional learning; b) the Psychology of Personal Constructs; c) knowledge about the characteristics of effective teacher development programs. Contemporary theories of professional learning emphasise that social learning develops through cooperation, dialogue and negotiations regarding meaning, and knowledge acquired in such a way represents co-construction in the form of group implicit theories and joint vision. A significant contribution to understanding of professional learning make theories which understand learning as a process of mastering the social skills of using discursive and rhetoric means, as well as those of social positioning within the framework of a given cultural and ethical order. The psychology of personal constructs presents the theoretical frame, which has enabled teachers’ perceptions of their profession to be described and analysed as constructs which represent the semantic tools which connect meanings and practice. The psychology of personal constructs considers learning as the process of reconsidering and changing constructs which is termed reconstruction. This work is innovative in approaching constructs as dialogical means, formed in the struggle between different dialogue positions, which is the context which has so far been neglected in the study of constructs. Therefore the contribution of this work will be in the analysis of the dialogical aspect of constructs which will enable the mapping of 9 teachers’ constructs formed in conversations about important professional issues. In this work we rely on the constructivist principles of encouraging change in order to develop and test a professional development model, because those principles satisfy the characteristics of effective programs. Namely, both theoretically and practically, the psychology of personal constructs is directed towards the possibilities and creative potentials of persons to work on the improvement of their personal and professional functioning by encouraging reflexive reconsideration of old constructs and experimenting with new ones. This research had two goals: 1) to establish which constructs teachers constitute during joint discussions about professional issues; 2) to establish the effects of activities aimed at encouraging reflective and cooperative learning in groups of primary school teachers. Ten primary school teachers, eight vocational school teachers and seven grammar school teachers participated in the research. A total of 24 participants were included in the study. The data collection procedure included focus groups and the evaluation of the activities and outcomes of professional learning in these focus groups on the basis of independent estimations. The specificity of the focus groups in the research is that ten focus groups were held with the same teachers from primary schools and two focus groups with the same teachers from vocational and grammar schools. The recorded audio and video material was then transcribed. The data pertaining to the activities and outcomes in the primary school teacher focus groups were gathered on the basis of estimations made by three independent observers, who watched the recorded material. An ad hoc instrument was constructed for evaluation purposes, a list for the evaluation of the group work which contained advanced defined evaluation categories. The data was analysed qualitatively and quantitatively. Qualitative analysis involved the Conversation Construct Analysis, which included the separation of constructs on the basis of the rhetorical exchange between the participants and a description of the changes to those constructs during the development of the conversation. Quantitative analysis involved the establishment of the inter-subjective agreement of the independent evaluators’ estimations by calculating the percentage of agreement. Mapped constructs were grouped into five broad thematic categories, out of which the most important were agency, care and meaning. Construct-clusters were mapped within each theme, encompassing the multitude of meanings developed during the discussions. The 10 constructs which refer to the theme of agency were developed within the context of discussions about teachers’ possibilities to influence changes in practice and whether teachers or pupils are responsible for the problems in teaching practice. The theme of care encompasses those constructs which occurred in the dialogue about whether the interests of pupils, teachers or all actors should be equally protected, as well as in discussions on how to protect oneself in unpleasant and threatening communication with colleagues in school. The constructs which refer to the theme of meaning were constituted in discussions about how difficult it is for teachers to feel professionally fulfilled by work with indifferent pupils and how giving up on expectations that they will make all pupils interested is the only way to maintain the feeling of meaning in the professional context. The most significant finding of the independent evaluators is that the frequency of activities such as providing group support, exchanging experiences, understanding others’ perspectives, gaining new insights and negative emotions rises up to the fifth recorded focus group, and then gradually drops. Frequency is at its highest in the focus groups where the teachers had the chance to discuss those subjects which were most relevant for them, such as the responsibility of pupils for discipline problems, and communicational problems. It was also shown that exchange, mutual understanding, new insights, providing support and the like increase when the tasks in the focus groups were structured so as to encourage reflections, giving feedback to the other participants in the group, propositional constructing and developing related roles. This experimental program for encouraging teachers’ professional learning is strongly effective in encouraging initial psychological bonding, sense of security in the group, cooperation with the moderator, exchange of experiences in the group and creative direction towards common goal.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectпрофесионални развој наставникаsr
dc.subjectteacher professional developmenten
dc.subjectимплицитне теорије наставникаsr
dc.subjectанализа конструкатаsr
dc.subjectПЛКsr
dc.subjectсоцијални конструкционизамsr
dc.subjectteacher implicit theoriesen
dc.subjectconstruct analysisen
dc.subjectPCPen
dc.subjectsocial constructionismen
dc.titleКонструисање промене: професионални развој наставника основних и средњих школаsr
dc.titleConstruing change: professional development of primary and secondary school teachersen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC
dcterms.abstractСтојнов, Душан; Маринковић, Душан; Ковач-Церовић, Тинде; Джиновић, Владимир; Konstruisanje promene: profesionalni razvoj nastavnika osnovnih i srednjih škola;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27247/Disertacija657.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27248/Vladimir_Dzinovic_referat_FZF.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27247/Disertacija657.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27248/Vladimir_Dzinovic_referat_FZF.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_5031


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record