Социолингвистичка анализа језичке политике у постдејтонској Босни и Херцеговини

Abstract

Теза анализира основне елементе, правце развоја, резултате и документе језичких политика трију конститутивних народа у БиХ, Бошњака, Срба и Хрвата и ефекте процеса рестандардизације заједничког језичког стандарда у три национална језика. Обрађени су основни политички и друштвени разлози постојеће етничке триглосије, њене последице у образовном систему и политичком дискурсу уз представљање показатеља који имплицирају даљу језичку конвергенцију. Циљ рада је био представити језичке и нејезичке факторе који су утицали на распад заједничког језика на тлу БиХ и директно утицали на статус и положај језика у образовном систему уз преглед могућих решења за садашњу подељену језичку образовну политику у БиХ. Дисертација објашњава разлоге употребе језика као средства етничке (само)идентификације кроз јачање симболичке улоге у односу на комуникативну улогу језика. Истовремено обрађене су и упоређене језичке политике у БиХ у периоду постојања СРБиХ као дела СФРЈ у односу на данашњу консоцијативну унију двају ентитета и трију народа, анализирани су политички и лингвистички разлози промене у језичкој политици од „језичке толеранције“ ка језичкој сегрегацији и језичком инжењерингу непосредно пред, током и након оружаног конфликта у БиХ. Посебна пажња је дата утицају екстерних и интерних политичких и екстралингвистичке фактора у одређивању статуса трију језика и дефинисању улоге језика у образовним политикама. Као један од узрока постојећег стања наводи се и некритичка примена концепта језичких људских права у транзиционом босанскохерцеговачком друштву које је пролази тројну транзицију: постконфликтну транзицију ка одрживом миру, транзицију ка вишепартијском, плуралистичком политичком систему и тржишној економији и транзицију од социјалистичке републике ка земљи која тежи чланству у супранационалној организацији каква је Европска унија...

The dissertation analyses the essential elements, tendencies, results and documents of language policies of three constituent peoples in Bosnia and Herzegovina, Bosniaks, Serbs and Croats as well as the effects of the restandardization process of the joint language standards into three separate national languages. The main political and social causes of the current ethnic triglosia are represented, its effects in education system and political discourse with the overview of indicators of furthering language convergence. The aim of the dissertation is to present the linguistic and nonlinguistic factors which affected the dissolution of the common language in Bosnia and Herzegovina and which directly influenced the status and position of the languages in educational system and to give an overview of the possible solutions to the current divisive language educational policies in Bosnia and Herzegovina. The dissertation explains the reasons for the use of language as the means of ethnic (self) identification through strengthening of the symbolic role of the language over communicative role of the language. Both the language policy in the period of the existence of Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina as the part of the Socialist Federal Republic Yugoslavia and the language policy in the contemporary consociation union of two entities of BaH have been analyzed as well as the political and linguistic reasons for a change in language policy from the notion of „linguistic tolerance“ towards linguistic segregation and linguistic engineering in the period before, during and after the armed conflict in Bosnia and Herzegovina. Particular attention was given to the external and internal political and extralinguistic factors which set the official status of the three languages and defined the role of language in educational policies. One of the causes of the current situation stated is the uncritical application of the linguistic human rights concept in the transition society of Bosnia and Herzegovina which is undergoing triple transition: the postconflict transition towards the sustainable peace, transition towards the multiparty, pluralistic political system and market economy and the transition from a socialist republic to a state striving to gain the membership in a supranational organizations such as European Union...