Структура и особине "Алексијаде" Ане Комин: настанак једне личне историје

Abstract

„Алексијада“ Ане Комнин спада у најзначајније наративне изворе комнинске епохе. Као најбогатији извор података за владавину цара Алексија I Комнина, „Алексијада“ је била предмет истраживања од последњих деценија 19. века. У фокусу научног истраживања су првобитно биле теме везане за политичку, дипломатску и војну историју Алексијеве владавине, а потом је пажња усмерена и на проблематику унутаркомнинских односа, али и на питање односа ауторке према свом тексту. Циљ нашег рада јесте да истражи све најзначајније елементе историје Ане Комнин, са књижевно-историјског становишта, који пружају увид у разумевање политичке позадине и коначног циља дела. Истраживачки поступак, који је усмерен на тумачење Аниног литерарног израза, подразумева интердисциплинарну анализу, односно историјски, филолошки и књижевни приступ. Истраживање је усмерено на аутора, тему, структуру и на унутрашње стилске и жанровске особености дела. Следствено томе, рад је структурисан према главним темама истраживања. Анализом Анине „перцепције историје“ поставили смо у фокус истраживања проблематику жанра и покушали да пружимо одговор на то да ли је „Алексијада“ једно историјско или реторско дело. Прича о Алексијевим подвизима, која представља главну тему дела Ане Комнин је анализирана са становишта Аниног литерарног израза и њеног уклапања „историје“ у форму „василикос логоса“, похвалне беседе за цара. Пажња је била усмерена и на анализу Аниног представљања кључних личности Алексијеве владавине и тумачења Анине слике о њима, која говори у прилог тези о потпуној политичкој позадини „Алексијаде“. Веома значајан проблем је и питање Аниног „аутобиографског наратива“ који је уклопљен у главни наратив о Алексијевим подвизима и омогућује нам да пружимо одговоре на главна питања о ауторки, о њеном односу према свом делу, као и о циљевима писања историје Алексијеве владавине. Најважнији закључак дисертације – да је „Алексијада“ лична историја Ане Комнин – происходи из анализе свих наведених елемената, а особито главних тема, међу којима је најистакнутија тематика о породици Дука. Две велике тематске целине које се баве проблемом „Дука“ и „Комнина“ у „Алексијади“ и Аниним специфичним односом према припадницима рода њене мајке и њеног оца, у целини потврђују да је реч о политичком манифесту Ане Комнин. Њене политичке амбиције и њена перцепција царске идеологије и њеног наследног права у потпуности прожимају читаву историју, чије је протагонисте Ана представљала у зависности од личних афинитета, односно личних сукоба које је имала са појединцима свог царског рода. „Алексијада“ је потекла у уском кругу око царице Ирине Дука. „Иринина идеја“ је препознатљива у делу њене ћерке, која је била припадник издвојеног женског круга у оквиру Комнинског икоса. Међутим, далеко је јаснија Анина оригинална идеја да је она једини легитимни наследник свог оца, јер је преко повезаности са Константином Дуком, носиоцем царског наслеђа Дука, Ана истицала своју „двоструку легитимност“, од две царске гране – Дука и Комнина. Анино „изобличавање“ ликова и догађаја је у потпуности било условљено њеном царском амбицијом, због чега је крајњи закључак да није реч о историји Алексијеве владавине, већ о личној историји Ане Комнин, односно о њеном политичком манифесту, чији је главни идеолошки основ њено „царско право“, које је сматрала да јој је неправедно одузето. Кључне речи: Ана Комнин, „Алексијада“, Дуке, Комнини, Ирина Дука, Алексије Комнин, василикос логос, монодиј, аутобиографија, комнинска књижевност, царско право, легитимитет.

Anne Komnene’s Alexiad is one of the most significant narrative sources of the Komnenian epoch. Being a source that provides us with the most abundant information about Alexios I and his reign, the Alexiad has been a subject of constant research since the last decades of the 19th century. At first, the main focus of scholarly research were subjects related to Alexios I’s political, diplomatic, and military history; while more recently, the emphasis of various works has been put on inner-Komnenian relations and on the question of the author’s relation to her text. The goal of my work is to examine the most important features of Anne Komnene’s historiographical masterpiece, from the aspects of both literary theory and history which offer insight needed in order to understand better the political background and the final goal of the Alexiad. The methods of examination, directed towards analysing Anne’s literary expression, feature an interdisciplinary analysis: a historical, philological and literary approach. The research focuses mainly on the author, the subject, the structure and inner stylistic features, as well as the genre itself. By so doing, I have structured my dissertation according to the main subjects of the research. By analyzing Anne’s “perception of history” I focused on the questions of genre and I tried to provide an answer whether the Alexiad is a work of historiography or rhetoric. The account of Alexios I’s deed, which represents the main theme of Anne Komene’s work, is analysed from the aspect of Anne’s literary expression and her blending of history into the form of basilikos logos, panegyric addressed to the emperors. I dedicated an important part of my research to analysing Anne’s portrayal of the leading men and women during Alexios I’s reign. Furthermore, I expounded Anne’s perception of these characters in order to further sustain the theory of the Alexiad’s political background. Another peculiar problem is the question of Anne’s autobiographical narrative, which is imbedded in the main narrative of Alexios I’s deeds, and by so doing I was able to provide the readership with answers considering the author herself, her relation to her work, as well as to clarify why Anne wrote a history of Alexios I’s reign. The most important conclusion of the dissertation – whether the Alexiad is Anne Komene’s personal history – is derived from analysing all the aforesaid elements, mostly the main themes of Anne’s history, among which the greatest deal of my attention was devoted to the Doukas family. Two great thematic entities that deal with the problem of Doukas and Komnenos families in the Alexiad and Anne’s specific relation with the members of both her mother’s and her father’s families, confirm that we are dealing with Anne Komnene’s political manifesto. Her political ambition, her perception of the imperial ideology, and her hereditary right permeate the entire history, whose protagonists Anne depicted in a manner that suited her own interests, it is all based on personal relations and conflicts she experienced with certain members of her royal family. The Alexiad was written within the narrow intellectual circle of the empress-dowager Irene Doukaina. Irene’s idea is recognised in her daughter’s work. Irene was a member of a self-isolated feminine circle in the Komnenian oikos. However, Anne’s own idea of herself being the legitimate heir of her father is by far the clearest: she was engaged to Constantine Doukas, the heir of the Doukas’ imperial heritage, and she emphasised her double legitimacy from the two royal branches – Doukas and Komnenos. Anne’s distortion of characters and events was entirely motivated by her imperial ambition, and therefore the final conclusion is that this is not a history of Alexios I’s reign, but a personal history of Anne Komnene, her political manifesto whose main ideological ground lies on her imperial legitimacy, which was unjustly taken from her grasp. Keywords: Anne Komnene, Alexiad, Doukas, Komnenoi, Irene Doukaina, Alexios I Komnenos, basilikos logos, monody, autobiography, Komnenian literature, imperial right, legitimacy.