Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења

Abstract

Овај рад се бави основним терминима грчких мистеријских култова, подробно терминима ὄργια, τελετή, μυστήρια. У првом, уводном поглављу даје се сажет културно-историјски увид у мистеријске култове грчког света. Набрајају се божанства за која се они везују и главна места култова. Наглашава се њихово есхатолошко значење скопчано са обавезом ћутања, одакле проистиче оскудност наших извора о њима. Друго поглавље посвећено је анализама семантичких вредности, творбених облика и етимологијама трију термина. Значења су сагледана у ширем контексту у којем се речи јављају. У трећем поглављу полазиште чини етимологија која глагол μυέω, од којег су изведене именице μύστης и μυστήριον, изводи од глагола μύω. Подробно су размотрене употребе глагола μύω и његових превербалних изведеница, како би се сагледала изворна мотивација ових термина унутар грчког језика и на дубљем, индоевропском плану. У четвртом поглављу прослеђује се судбина мистеријских термина код хришћанских аутора. Спроведен је дијахрони филолошко-лингвистички метод, с нагласком на семантичким историјско-упоредним увидима.

This PhD thesis deals with the basic terms of Greek mystery cults, and particularly with ὄργια, τελετή, μυστήρια. The first, introductory chapter gives a concise cultural-historical insight into the mystery cults of Greek world. Deities presiding over mysteries are referred to, as well as the main cult places. Their eschatological dimension is stressed, that was connected with the vow of silence, a fact that explains the scarcity of our sources. In the second chapter three terms are analysed from the points of view of semantics, word-formation and etymology. Their semantic values are derived from the broader context of relevant passages. In the third chapter the starting point is the etymology deriving the verb μυέω as underlying the terms μύστης and μυστήριον from the verb μύω. The usages of μύω and its preverbal derivatives are thoroughly analysed in order to uncover the original motivation of these terms within Greek and on a deeper, Indo-European level. In the fourth chapter the use of the mystery terms in Christian authors is focused. In this study the methods of classical philology and of diachronic linguistics are applied, with the stress on the historical semantics.