Obrazovanje kao činilac kvaliteta slobodnog vremena odraslih

Abstract

Cilj istraživanja je ispitivanje povezanosti dva kompleksna fenomena: obrzovanja odraslih, s jedne strane, i kvaliteta njihovog slobodnog vremena, sa druge. Zanimalo nas je da li ta povezanost postoji, u kom stepenu, kao i kakva je ta povezanost. Pritom smo obrazovanje kao činilac posmatrali dvodimenzionalno: kao determinantu i kao konstitutivni element kvaliteta slobodnog vremena. Obrazovanje smatramo značajnom determinantom kvaliteta slobodnog vremena, s obzirom na činjenicu da mnoge obrazovne karakteristike i obeležja odraslog čoveka određuju njegovo slobodno vreme. U tom smislu, u okviru ovog istraživanja, tragali smo za onim elementima obrazovanja koji se mogu javiti i delovati kao činilac kvaliteta slobodnog vremena. Istovremeno, obrazovanje posmatramo i kao sastavni deo kvaliteta slobodnog vremena. K ao n jegov s astavni e lement, o brazovanje č ini d eo sadržaja slobodnog vremena, pa je ujedno i aktivnost slobodnog vremena po sebi, ali i sastavni deo drugih aktivnosti u slobodnom vremenu. S obzirom na to da čini deo slobodnog vremena, opravdano je pretpostaviti da čini i sastavni deo doživljaja njegovog kvaliteta. Zbog toga smo istraživanjem obuhvatili 520 odraslih ispitanika koji su upisani i participiraju u organizovanim oblicima dokoličarskog obrazovanja, do kojih smo došli preko institucija i organizacija koje realizuju takve programe. U istraživanju, koje je teorijsko-empirijskog karaktera, koristili smo neeksperimentalnu deskriptivnu metodu i podatke prikupili putem tehnika anketiranja i skaliranja, te na taj način došli do podataka o statusu i strukturi fenomena obuhvaćenih istraživanjem i zaključivali o njihovoj povezanosti. Opšti zaključak istraživanja je da su veze između obrazovanja i slobodnog vremena odraslih kompleksne, međuzavisne i interferirajuće. Istraživanje je potvrdilo ranije nalaze andragoških istraživanja obrazovanja i slobodnog vremena, naročito one koji govore o visokom stepenu samopotvrđivanja odraslih u slobodnom vremenu i pridavanju značaja slobodnom vremenu, kao i postojanja potrebe kod odraslih da se obrazuju za slobodno vreme, p a i o nih koji se tiču povezanosti postojanja pozitivne veze upravo između obrazovne pripremljenosti za korišćenje slobodnog vremena i samopotvrđivanja u njemu. Takođe, u istraživanju se ističu rezultati koji govore o postojanju pozitivne povezanosti između konzistentnosti željenog i aktuelnog ponašanja u pogledu sadržaja obrazovanja i opšte procene kvaliteta slobodnog vremena, zatim između intenziteta obrazovne pripremljenosti i procene doprinosa obrazovanja samopotvrđivanju u slobodnom vremenu, kao i između nivoa formalnog obrazovanja i procene doprinosa obrazovanja kvalitetu slobodnog vremena. Mogli smo konstatovati da takvi nalazi otvaraju nova pitanja i teme za dalja istraživanja, kako u pogledu drugih relevantnih veza i odnosa, tako i u pogledu produbljivanja dobijenih rezultata i nalaza, dok ujedno predstavljaju solidnu osnovu za unapređivanje andragoške prakse u slobodnom vremenu odraslih.