Римска некропола Губеревац - Гомилице на Космају

Abstract

Археолошким ископавањима Народног музеја у Београду, изведеним у периоду од 1960. до 1978. године, на некрополи Губеревац – Гомилице, која је предмет рада, констатовано је 370 гробова спаљених покојника и два устринума. На основу конструкције готово сви откривени гробови на Гомилицама припадају типу аутохтоних гробних форми познатих као Мала Копашница – Сасе тип I и II (МКС I и МКС II), а само у два гроба остаци су похрањени у оловне саркофаге и у једном случају у керамичку зделу – урну. Сахрањивање у гробовима са рашчлањеном гробном раком типа МКС II је доминантније. Похрањени предмети од керамике, стакла, метала, као и новац, хронолошки су опредељени од друге половине I до средине III века. Остаци скелета нису сачувани тако да није било могуће установити полну и старосну структуру сахрањених. Приликом израде рада, осим анализе гробних прилога са некрополе који се чувају у Збирци Космај Народног музеја у Београду, у истраживању саме некрополе коришћена је доступна документација Археолошког института, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Музеја града Београда и Народног музеја у Београду, као и подаци о историјским и геолошким истраживањима Космајске области. Компарацијом гробних конструкција у односу на истражени сепулкрални простор, односа конструкције и похрањених прилога и њиховог положаја у гробу дат је покушај дефинисања социјалног, професионалног и етничког идентитета сахрањених на некрополи. Осим оквирне поделе на гробове МКС I и II, типови су класификовани и на основу додатних елемената у конструкцији (камен, опека, либационе цеви), где је констатовано постојање 18 типова. Ова типолошка класификација као и анализа похрањених гробних прилога (положај у оквиру гроба и етажа, количина и врста прилога, евентуални трагови претходног коришћења), коришћена је да би се утврдиле евентуалне разлике или сличности доследно примењене или редуковане сепулкралне концепције која би могла упутити на закључак о статусу појединца. Распоред гробова на некрополи сугерише одређену врсту обрасца, поделу условљену статусом сахрањених, која се уочава на основу хијатуса у средишњем делу, где је већи простор без сахрана, „изолованости“ гробова без прилога у средишњем делу, упадљивог груписања појединих гробова, као и концентрацијом гробова МКС I на источној половини, где је такође приметан већи простор између гробова. Типолошком и хронолошком анализом похрањених гробних прилога, њих 941, њихове функције (посуде, осветљење, прибор за писање, медицински и фармацеутски инструменти, накит, алатке, војна опрема, предмети култа), те радионичког порекла и дистрибуције, у појединим случајевима било је могуће сагледавање палеосоцијалне слике сахрањеног становништва, где је било могуће препознати припаднике рудничке администрације, војног апарата, лекаре, занатлије, рударе, чланове њихових породица. Убрзана експлоатација рудних ресурса доводи до интензивнијих миграција становништва, интензивније комуникације, трговине, размене идеја, појачаног присуства војске, што се такође разматра у овом раду. Посуде и светиљке похрањене у гробовима указују на планску намену њиховог коришћења: већина их је израђена ексклузивно за потребе сахране, у локалним радионицама које су снабдевале тржиште специјално за ту прилику. И други гробни прилози указују на очекивану развијену локалну прозводњу, али је присутна и интензивна трговина, као и размена производа и идеја, која се може сагледати на основу похрањивања накита од ћилибара, седефа, глеђосаних посуда. Изведеном анализом и компарацијом гробних конструкција и покретног археолошког материјала, нису установљени хронолошки обрасци, а ни етничку припадност сахрањених на некрополи није било могуће ближе одредити. Ипак, присуство становништва различитог порекла може се уочити на основу уочених култова, који су веома ретко забалежени или су непознати на некрополама са територије данашње Србије, попут теракота везаних за култ Загробне Венере, оловних плочица са натписом које се везују за Сола, таблица проклетих, калупа за израду култних колача са представама Кибеле и Велике Мајке – Телус, обрађеног кристала који се повезује с богињом Изидом. Већина указује на становнике хеленског говорног подручја. Анализа некрополе Губеревац – Гомилице указује с једне стране на сложеност и комплексност Космаја, једне од највећих рудничких области Римског царства, а с друге на многа отворена питања везана за Мала Копашница – Сасе тип сахрана и различите манифестације ове гробне форме на простору Горње Мезије. Даља истраживања омогућиће свестраније сагледавање како рудничке културе I до III века, тако и порекла, развоја и трајања Мала Копашница – Сасе гробова.

At necropolis Guberevac – Gomilice, a focus of this study, 370 graves with cremation and two ustrina were discovered by the archaeological investigations of the National Museum in Belgrade, conducted between 1960 and 1978. According to their construction, almost all of the graves at Gomilice belong to the well-known autochthonous type of burials Mala Kopašnica – Sase I and II (MKS I and MKS II), and only in two graves remains of deceased were placed in lead sarcophagi and in one case ceramic urn. Burials with more elaborated, highly structured grave pits of the MKS II type are more dominant. Objects placed in graves – grave goods and offerings – ceramic, glass, and metal objects, as well as coins were chronologically determined from the second half of the I century to the middle of the III century. The skeletal remains were not preserved and therefore it was not possible to determine the gender and age structure of deceased. In the research, besides the analyses of the grave goods kept in the Kosmaj collection of the National Museum in Belgrade, available documentation from the Archaeological Institute, the Institute for the protection of monuments of the city of Belgrade, the Belgrade City Museum and the National Museum in Belgrade was used for the analyses of the necropolis, as well as data on historical and geological research in the region. Comparison of the grave constructions in relation to the investigated sepulchre space, the relation between the construction and sited grave offerings and their place in the grave, attempt to define social, professional and ethnic identity of deceased buried at the necropolis was made. Besides the general division of the MKS I and II types, graves were additionally classified according to added elements in construction (stone, tiles, libation pipes), and 18 types were determined. This typological classification as well as analyses of the grave offerings (place inside the grave and on the banks, their quantity and category, eventual traces of previous use) were used to determine differences and similarities of consistently applied or reduced sepulchre concept that could point to an assumption about the social status of the deceased. The disposition of the graves at the necropolis indicates particular pattern, division conditioned by the status of the deceased, visible in the larger space without burials (hiatus) in the middle part of the necropolis, ‘isolation’ of the graves without offerings at the same part, apparent grouping of particular graves, as well as in the concentration of the MKS I type of graves in the eastern part of the graveyard, where a larger space between graves could also be observed. Typological and chronological analyses of the 941 grave offerings, their function (vessels/containers, lighting, writing instruments, medical and pharmaceutical instruments, jewellery, tools, military equipment, cult objects), provenance and distribution, allowed to some extent understanding of the Paleo-social picture of the buried population, where identification of the members of mining administration and military was possible, as well as doctors, craftsman, miners and their family members. The rapid exploitation of the mining resources had led to the intensive migrations of the population, trade, high communication and exchange of ideas, increased military presence, which is also considered in this thesis. Ceramic vessels and lamps placed in the graves indicate planned function and usage: majority was produced exclusively for the burial, in local workshops that supplied regional markets particularly for that instance. Some other grave goods point to the expected local production as well, but there is evidence of intensive commerce, exchange of products and ideas that could be perceived through discovered amber and nacre jewellery, as well as glazed vessels. Preformed analyses and comparison of the grave constructions and grave offerings did not establish any chronological patterns, nor was possible to determine closely ethnicity of the deceased. However, the population of different origin could be identify by different religious cults, some of them not recorded or hardly known at necropolises on the territory of nowadays Serbia, such as terracotta related to the cult of Venera Funeraria, lead tablets with inscriptions connected with Sol, tablets of cursed, moulds for cult cookies with representations of Cybele and Magna Mater – Tellus, processed crystal related to goddess Isis. Most indicate Hellenophonic population. Investigation of the Guberevac – Gomilice necropolis demonstrated on one side all the complexity of the Kosmaj mining region, intricacy of the one of the largest imperial mines of the Roman Empire, and on the other side still open questions related to the Mala Kopašnica – Sase burials and different manifestations of this type at the territory of the Upper Moesia. Further studies will enable a more comprehensive view of the mining culture from the I to the III century, as well as the origin and development of the Mala Kopašnica – Sase graves.