Инклузија студената са инвалидитетом у систем високог образовања

Abstract

Начела осигуравања инклузивног приступа и једнаких прилика у високом образовању данас су део глобалне иницијативе за подстицање права на образовање за све. Истраживања социјалних баријера на путу квалитетније и обухватније инклузије адолесцената са инвалидитетом у систем високог образовања издваја социолошку димензију процеса инклузије као основни предмет интереса овог истраживања. Циљ овог истраживања био је сагледавање узрока још увек недовољног учешћа студената са инвалидитетом у високом образовању, кроз испитивање перцепције студената са инвалидитетом о друштвеном аспекту инклузије, испитивањем перцепције студента са инвалидитетом о квалитету породичне и вршњачке подршке као предиктора академских постигнућа и социјалне интеграције студената са инвалидитетом. Истраживање је спроведено од почетка јануара 2013. године до краја јуна 2013. године са студентима са инвалидитетом Свеучилишта у Ријеци, Свеучилишта у Загребу у Републици Хрватској и студентима с хендикепом Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду у Републици Србији. У складу с постављеним истраживачким подциљевима поред теоријске расправе о проблемима инклузије и социјалне интеграције адолесцената са инвалидитетом спроведено је двофазно истраживања експлоративног карактера. У првој фази спроведено је анкетно испитивања свих студента са инвалидитетом који похађају неки од факултета у Републици Хрватској и Републици Србији и рад на анализи и обради статистички доступне базе података о квалитету високог образовања студената са инвалидитетом. Од 280 испитаника у Републици Хрватској којима су послати анкентни упитници, упитник општих података (Упитник 1) и упитник друштвених чинилаца инклузије (Упитник 4) је, у потпуности испунило 94 испитаника. Стопа одзива испитаника износила је 33,6%, док је у Србији од укупно 250 послатих анкетних упитника 1. и 4. у потпуности испунило 117 испитаника што показује стопу одазива 41,5%. Посебан нагласак је стављен на приступачност академског окружења, као једног од значајних чинилаца квалитета високог образовања студената са инвалидитетом.У првој фази истраживања истраживачки поступак подразумевао је коришћење два упитника посебно израђених за потребе овог истраживања: 1) Упитник општих података и 2) Упитник друштвених чинилаца инклузије израђених за ово истраживање.У другој фази, формирањем узорка студената са инвалидитетом одабраних методом случајног узорка, испитаници су, поред Упитника 1 и Упитника 4 испуњавали и Упитник 2 и Упитник 3.У другој фази истраживања упитници су послати на e-mail адресе 80 студената са инвалидитетом према случајном одабиру координатора од мкојих је у потуности испунило 62 испитаника у Хрватској 29 испитаника,а у Србији 33 испитаника. У склопу овог испитивања спровело се истраживање и других протективних чинилаца успешне инклузије, односно адаптације на студије, одабиром релевантних варијабли и применом одговарајућег инструментарија за испитивање адаптације на студије и квалитета социјалне подршке, породичних односа и квалитета вршњачких (пријатељских) релација. Спроведено истраживање дало је увид у перцепцију студената са инвалидитетом о квалитету високог образовањау истраживаним земљама и увид у неке од узрока још увек недовољног учествовања студената са инвалидитетом у високом образовању. На плану теоријске расправе о приступу особама са инвалидитетом и инклузији као мултимодалном процесу истраживање је показало да је инклузивни процес у високом образовању наставак друштвене потребе другачијег сагледавања проблематике приступа особама са инвалидитетом, као значајне социолошке димензије квалитета живота особа са инвалидитетом. Уједно, истраживањем је утврђено да постоји велика дискрепанца између прокламованих и спороведених мера усмерених на осигуравање квалитета високог образовања студената са инвалидитетом. Анализом резултата перцепције испитаника студената са инвалидитетом о квалитету приступачности академског окружења показује да испитаници квалитет приступачности академског окружења оцењују веома лошим и не постоји статистички значајна разлика између испитаника из Хрватске и испитаника из Србије, као ни статистички значајна разлика у односу на пол испитаника. Студирање ван места становања, почетне године студирања, присуство телесног инвалидитета и подршка породице корелирају са негативном перцепцијом квалитета академског окружења.Резултати истраживања, који се односе на перцепцију квалитета интерперсоналних односа у образовном процесу у високом образовању, показују да су испитаници задовољни интерперсоналним односима са професорима и колегама и квалитет тих односа описују као веома добар. Не постоји статистички значајна разлика у оцени квалитета интерперсоналних односа између женских и мушких испитаника, као ни између испитаника из Србије и Хрватске. Анализом учешћа појединих фактора у перцепцији квалитета интерперсоналних односа, показује да већина испитаника живи у граду у ком студирају, живе с родитељима, о њиховом здравственом стању брине највише мајка, имају велику подршку породице и да им је подршка породице потребна како би успешно студирали. С обзиром на потребу за подршком породице, испитаници из Хрватске, којима није потребна подршка породице, показују бољу емоционалну адаптацију на студије, док испитаници из Србије који показују потребу за подршком породице показују бољу емоционалну адаптацију на студије. Анализом ајтема које показују степен подршке породице утврђено је да испитаници перципирају добру социјалну подршку породице, која се исказује кроз емоционалну, инструменталну и информацијску подршку. Податак овог истраживања да испитаници и даље исказују потребу за подршком породице у студирању упућује на закључак да перцепција студената са инвалидитетом о квалитету академског окружења и односа унутар образовног процеса увелико зависи од доприноса и ангажовања породице у студирању. Резултати истраживања су показали повезаност међу категоријама перцепције студената са инвалидитетом о квалитету приступачности академског окружења, системске подршке и перцепције квалитета инерперсоналних односа унутар образовног процеса као значајног фактора у успешности студирања. Испитаници оцењују подршку пријатеља као добру, што указује да испитаници имају подршку пријатеља и да је подршка емоционална, инструментална и информацијска. Анализа тврдњи које показују подршку пријатеља, утврђено је да је удео подршке пријатеља значајан у перцепцији социјалне подршке, али не статистички значајан. У складу са наведеним резултатима истраживање показује значајност активног укључивања студената са инвалидитетом у анализу квалитета високог образовања. Утврђивање потреба и постављање јасних смјерница квалитете академског окружења предувјет су за креирање модела високог образовања студената са инвалидитетом заснованог на инклузивном приступу у високом образовању.

Today, the principles of ensuring an inclusive approach and equal opportunities in higher education are part of the global initiative for fostering the right on education for all. Researches on social barriers for a better and more comprehensive inclusion of adolescents with disabilities into the higher education system distinguish a sociological dimension of the process of inclusion as the main subject of interest in this research. The objective of this research was to determine the cause of a still insufficient participation of students with disabilities at universities through a perception research in the social aspect of inclusion among students with disabilities and by examining the perception of students with disabilities on the quality of family and peer support as a predictor for academic achievements and social integration of students with disabilities. The research was carried out from the early January 2013 to the end of June 2013 with students with disabilities at the University of Rijeka and Zagreb in the Republic of Croatia and with students with disabilities at the University of Belgrade and Novi Sad in the Republic of Serbia. In accordance with set research sub-objectives besides a theoretical discussion on issues of inclusion and social integration of adolescents with disabilities, an explorative research was carried out in two phases. In the first phase, a questionnaire was given to all students with disabilities who studied at a university in the Republic of Croatia or Serbia. The analysis and processing of statistically available data base regarding the quality of higher education of students with disabilities was also carried out. Out of 280 participants in the Republic of Croatia to whom the questionnaires were sent (the Questionnaire 1 regarding the general data and the Questionnaire 4 regarding social factors of inclusion), 94 participants fully completed the questionnaires which made a response rate of 33.6% of participants. In Serbia, out of 250 participants to whom the Questionnaires 1 and 4 were sent, 117 participants fully completed the questionnaires which made a response rate of 41.5% of participants. A special emphasis is placed on the accessibility of the academic environment as one of the significant factors of higher education quality of students with disability. Two questionnaires specifically designed for this research were used in the first phase: 1) General data questionnaire and 2) the Questionnaire of social factors of inclusion. In the second phase, a sample of students with disabilities was randomly chosen. Besides the Questionnaires 1and 4, participants also completed the Questionnaires 2 and 3. In the second phase of the research, the questionnaires were sent via e-mail to 80 students with disabilities randomly selected by coordinators. Sixty-two participants fully completed questionnaires out of which 29 students with disabilities were from Croatia and 33 from Serbia. The research of other protective factors of a successful inclusion, i.e. adjustment to studies, was also carried out within this research. It was carried out by a selection of relevant variables and applying appropriate instruments to explore adjustment to studies and the quality of social support, family relations and the quality of peer (friends’) relations. The research gave an insight into the perception of students with disabilities on the quality of higher education in these countries and into some samples of the still insufficient inclusion of students with disabilities in higher education. In terms of a theoretical discussion on the approach towards persons with disabilities and the inclusion as a multi-modal process, the research showed that the inclusive approach in higher education was a continuation of a social need of a different overview of issues in approaching persons with disabilities as a significant sociological dimension of the life quality of persons with disabilities. At the same time, it was found that there was a great discrepancy between declared and implemented measures aimed at ensuring the quality of higher education of students with disabilities. Analyzing the results of participants’ perception of the quality of the accessibility of academic environment, it can be seen that the participants evaluated the quality of accessibility of academic environment as very poor and there was no statistically significant difference between participants from Croatia and Serbia, nor the one regarding the participants’ gender. Studying outside the place of residence, the initial years of studying, the disability and family support correlated with the negative perception of the quality of the academic environment. Research results refering to the perception of the quality of interpersonal relations in education process in higher education indicated that participants were satisfied with interpersonal relationships with professors and peers. They described the quality of that relationships as very good. There was no statistically significant difference in the quality of interpersonal relationships between male and female participants and between participants from Serbia and Croatia. Analyzing the participation of certain factors in the perception of the quality of interpersonal relationships, it was visible that the majority of participants lived in the city where they studied, they lived with parents, mother took care about their health condition the most, they had great family support that was very important for successful studying. Taking into account family support, participants from Croatia, who didn’t need family support, showed a better emotional adjustment to studies, while a better emotional adjustment to studies in Serbia showed participants who needed family support. Analyzing items that showed the level of family support, it was defined that participants perceive good social support provided by family through emotional, instrumental and informative support. The data of the research that participants still expressed the need for family support while studying led to the conclusion that the perception of students with disabilities on the quality of academic environment and relations within the education process depended on the contribution and involvement of the family. Research results indicated the connection between categories of perception on the quality of accessibility of academic environment, systematic support and the perception of the quality of interpersonal relations within the education process as a significant factor of successful studying. Participants evaluated peer support as a good one that demonstrated that participants had peer support and that the support was emotional, instrumental and informative. The analysis of statements that indicated peer support, defined that the share of peer support was important in the perception of social support but statistically it was not significant. In accordance with the results, the research shows the importance of active inclusion of students with disabilities in the analysis on higher education quality. Identification of needs and setting clear guidelines for a quality academic environment is a precondition for creation of a higher education model for students with disabilities based on an inclusive approach in higher education.