Show simple item record

Industrial development in the Balkans from 1919 to 1929 - a comparative analysis of textile industry of Bulgaria and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes

dc.contributor.advisorRistović, Milan
dc.contributor.otherStojanović, Dubravka
dc.contributor.otherAleksić, Vesna
dc.contributor.otherBjelajac, Mile
dc.creatorRafailović, Jelena Lj.
dc.date.accessioned2016-03-13T13:24:11Z
dc.date.available2016-03-13T13:24:11Z
dc.date.available2020-07-03T10:01:44Z
dc.date.issued2015-06-09
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2547
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4890
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10604/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=525894551
dc.description.abstractУ раду је представљен индустријски развој на Балкану у периоду од 1919. до 1929. године, са фокусом на текстилну индустрију Бугарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Основни циљ истраживања био је анализирање и представљање индустријског развоја текстилне индустрије, а тиме и оквира и карактеристика економских институција. Развој смо приказили кроз економске феноменe и појаве, који уједно представљају и поглавља, организациону структуру, технолошки развој, однос државе и текстилне индустрије, обим и врсту капитала у текстилној индустрији, тржиште текстилне индсутрије, радну снагу и привредне елите. Циљ рада је био да се утврди да ли индустријски развој, који је de facto постојао, карактерисао напредак и у којој мери? Анализи је приступљено на два нивоа, квантитативном и квалитативном. Методолошки оквир истраживања био је условљен предметом и циљевима истраживања. Поред класичног историографског приступа, истраживању је приступљено и уз коришћење компаративних и квантитавних метода. Дисертација је написана на основу необјављене архивске грађе, статистичких публикација, извештаја, алманаха, периодике, штампе и литературе. Поређење је вршено на два нивоа из перспективе супротстављеног контекста, где је указивано на сличности и разлике у индустријском развоју; и из перспективе компаративне теоријске демонстрација, где је поређење вршено са постојећим економским теоријама. На крају закључено је да је развој текстилне индустрије постојао али је био ограничен. Ограничен услед балканске реалности, потпуног недостатка развијених економских, социјалних, друштвених и политичких институција и норми, али и наслеђених традиција из 19. века. Текстилна индустрија је по свим статистичким критеријумам имала раст, али тај раст није био довољно квалитетан да буде одржив и да утиче дубље на поједине структуре друштва. Одговарајући на постављена питања која су постављана током истражавања текстилна индустрије је била аутохтона у Бугарској и на простору Краљевине Србије и изведена на простору Хрватске и Славоније; концентрисана на количину производње, а не на квалитет добара; у доба инфлаторне конјунктуре имала је развој док је при стабилној конјунктури карактерисао слабији развој; уз чисто квантитативне промене без јасних назнака за структуралним променама; развијала се у оквиру слабе пољопривреде што није омогућило стварање јаке сировинске базе; и била је мотивисана примарно економским циљевима. И на крају важно питање јесте континуитета развоја индустрије. На први поглед у Краљевини је постојао дисконтинуитет услед стварања нове државе, али у обе државе је у суштини постојао контитинутет у развоју. Капитал није променио власника у новим државама, наслеђене традиције из 19. века су се показале јаче од нових привредних околности.sr
dc.description.abstractThe aim of this work is to study industrial development in the Balkans during the period from 1919 to 1929, focusing on the textile industry of Bulgaria and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, with a comparative approach. The main objective of the research was to analyze and to present industrial development, and at the same time, frames and characteristics of the economic institutions. For the analysis we chose the following industrial indicators, which are ours chapters, : organizational structure, technological development, relationship of the state and textile industry, the capital in the textile industry, internal and external markets, labor and economic elite. Our aim was to determine whether industrial development, which de facto was in existence, was characterized by progress and to what extent? We had two approaches to the analysis, the first level was a quantitative one, while the second level is based on the analysis of qualitative structures. The methodological framework of the research was conditioned by the object and purpose of research. In addition to the classical historiographical approaches, research is accessed with the use of comparative and quantitative methods. The dissertation was written based on unpublished archival materials, statistical publications, reports, almanacs, periodicals, newspapers and literature. The comparison is done on two levels from the perspective of opposing contexts, where it was pointed out the similarities and differences in industrial development; and from the perspective of comparative theoretical demonstration, where the comparison was done with the existing economic theories. Finally, when we summarise the development of textile industry, it seems that there indeed was a development, but a limited one. It was constrained by the realities of the Balkans and a complete lack of developed institutions (economic, social and political), which originated in the 19th century. As an answer to the questions raised in the foreword, textile industry was autochthonous in Bulgaria and in the Kingdom of Serbia, while in Croatia and Slavonia it was derived from abroad; its focus was the quantity of the goods, not their quality; in the conditions of an inflator conjuncture it progressed, while during a stable conjuncture its progress was slower; purely quantitative changes without clear indications of structural changes; it developed in a framework with weak agriculture, which sabotaged the creation of a strong base of raw materials; it was motivated mostly by economic agendas. Ultimately, there is the important question regarding the continuity of industrial development. One would think that there was a discontinuity in the Kingdom due to the creation of a new state, but basically a continuous development did exist in both countries. Owners of the capital did not change in the new states, and the traditions inherited from the 19th century appear have been more influential than the actual economic circumstances.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/47019/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectКраљевина Србаsr
dc.subjectThe Kingdom of Serbsen
dc.subjectCroats and Slovenesen
dc.subjectBulgariaen
dc.subjectinterwar perioden
dc.subjectindustrial developmenten
dc.subjecttextile industryen
dc.subjectcomparative studiesen
dc.subjecteconomic historyen
dc.subjectthe Balkansen
dc.subjectХрвата и Словеницаsr
dc.subjectБугарскаsr
dc.subjectмеђуратни периодsr
dc.subjectинудустријски развојsr
dc.subjectтекстилна индустријаsr
dc.subjectкомпаративистикаsr
dc.subjectекономска историјаsr
dc.subjectБалканsr
dc.titleИндустријски развој на Балкану 1919-1929. годинеsr
dc.titleIndustrial development in the Balkans from 1919 to 1929 - a comparative analysis of textile industry of Bulgaria and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenesen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY
dcterms.abstractРистовић, Милан; Стојановић, Дубравка; Aлексић, Весна; Бјелајац, Миле; Рафаиловић, Јелена Љ.; Industrijski razvoj na Balkanu 1919-1929. godine;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27063/Disertacija501.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27064/Rafailovic_Jelena_LJ.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record