Интеркултурално читање аутобиографије Михајла Пупина: наука, нарација, нација

Abstract

Ова докторска дисертација истражује интеркултуралне аспекте аутобиографије Михајла Пупина, Од пашњака до научењака, која описује Пупинов рад као научника и његов пут од Србије до Америке. Аутобиографија нуди романтично-идеалистички системски поглед на свет по којем народна слобода служи 'прогресу', у којем је сваки аспект живота ''креативно коордиран'' кроз песничку визију, и у хармонији је са класичним врлинама. Песничка визија укључује интеркултурални аспект, т.ј., уводи дијалог између разноврсних обичаја или при томе интеркултуралне вредности одређене културе укључују и науку. Ова дисертација истражује паралеле између аутобиографије и теоретске парадигме која тражи уважавање аутентичности наратива о интердисиплинарном и интеркултуралном дијалогу у радовима мислилаца као што су Јохан Готфрид Хердер, Платон, Ерих Ауербах, Езра Паунд, Јулија Кристева, Поул Рикер, Пјер Адот, Ханс-Георг Гадамер и други. Пупин уређује разне културе по симболичној хијерархији која посматра ванматеријалне аспекте те наведене субјекте до њихове духовне вредности и разврстава их према блискости класичним врлинама. Циљ овог система, који може да се опише као инхерентно песнички, а прагматички као научни, јесте да организује субјекте за практично достигнуће већег добра, одакле проистичу и прагматизам и романтични идеализам. То значи да је његова критика идеја, које су биле све важније у његово доба, као што су атомизам и еволуционизам, умерено тако да је тражио оне идејне аспекте који су могли бити практично примењени за 'добро'. На пример, он везује еволуцију са идејом прогреса коју изражава као историјску прилику за прављење идеалне демократије. У Српској књижевности, његов рад може да се пореди са радом Николе Тесле, Јована Цвијића, Милутина Миланковића и Михаила Петровић Аласа, а у Америчкој или са њом везаном књижевности, Томасом Едисоном, Албертом Ајнштајном и Бетрандом Руселом. Аутобиографија може да се чита као алтернатива наративном сцијентизму, која се може наћи и у раду мислилаца као што су: Мартин Хајдегер, Метју Арнолд и Џон Раскин, кроз софистицирани поглед човека и своје културне и технолошке креације. Због Пупиновог интеркултуралног прилаза, његова аутобиографија има следеће аспекте: реторички, философски, политички, научни, културални и интерпретациони или херменеутички.

This doctoral dissertation examines the intercultural aspects of Michael Pupin’s autobiography, From Immigrant to Inventor, which concerns his work as a scientist and his journey from Serbia to America. The autobiography outlines a romantic idealist aspiration that national freedom serves a ‘progress’ wherein each aspect of life is creatively coordinated in a poetic vision tempered by classical virtues. The poetic vision involves an intercultural aspect, i.e., the involvement of dialogue among various customs or intellectual precepts of particular societies, including science. The dissertation proposes that parallels may be drawn between the autobiography and theoretical frameworks seeking to maintain the authenticity of the narratives of interdisciplinary intercultural dialogue in the works of thinkers such as Johann Gottfried Herder, Plato, Erich Auerbach, Ezra Pound, Julia Kristeva, Paul Ricoeur, Pierre Hadot, Hans-Georg Gadamer, and others. Pupin orders various cultures according to a symbolic hierarchy that looks beyond the material aspects of given subjects to their spiritual qualities and ranks them in imitation of classical virtues. The purpose of this system, which may be described as pragmatically poetic, is to organize subjects for the practical attainment of a greater good, thence the pragmatism and romantic idealism. This means that his critique of ideas gaining currency in his day, like atomism and evolutionism, was such that he sought from those ideas aspects that could be applied practically to ‘good.’ For example, he connects evolution to the notion of progress, which he expresses as the historical opportunity to create an ideal democracy. In Serbian literature, his work could be compared to that of Nikola Tesla, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, and Mihailo Petrović Alas; in American or related literature, Thomas Edison, Albert Einstein, and Bertrand Russell. The autobiography may be read as an alternative narrative of scientism similarly forwarded by thinkers like Martin Heidegger, Matthew Arnold, and John Ruskin, providing a sophisticated alternative view of man and his cultural and technological creations. Because of Pupin’s intercultural approach, his autobiography has the following aspects: rhetorical, mythical, philosophical, political, scientific, cultural, and interpretative or hermeneutical.