Приказ основних података о дисертацији

Reception of German literature and culture in the Belgrade literary magazine "Misao": (1919-1937)

dc.contributor.advisorGrubačić, Slobodan
dc.contributor.otherBeli-Genc, Julijana
dc.contributor.otherVraneš, Aleksandra
dc.creatorRoganović, Vladimir P.
dc.date.accessioned2016-03-09T09:27:59Z
dc.date.available2016-03-09T09:27:59Z
dc.date.available2020-07-03T12:15:01Z
dc.date.issued2015-10-20
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2524
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4860
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10570/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47667983
dc.description.abstractУ периоду између два светска рата, једном од најдинамичнијих у модерној културној историји Европе, српска књижевност и уметност не само да су се у идејном и вредносном погледу кретале напоредо са прогресивним европским и светским тенденцијама и струјањима, већ су представљале њихов саставни део. Књижевном часопису „Мисао“, првом периодичном издању дужега века покренутом у Београду након Првог светског рата, припада место значајног савременика и судеоника у културноисторијским процесима који су у нашој средини моделовали карактер епохе. Будући да су у „Мисли“, управо као и у осталим српским периодичним издањима − од бурног почетка минулог века па све до не мање турбулентног почетка Другог светског рата − регистровани и анализирани разноврсни културолошки, социјални и историјски феномени, њихова анализа изискује темељит критичко-методолошки приступ који омогућава увид у низ других питања с којима је суочено разматрање ове врсте. Управо је периодика та која, приказујући и тумачећи културне и друштвене елементе Zeitgeist-a, пружа могућност и за сагледавање путева којима су реалије у имагинативним ауторским записима твориле вредне и особене естетске чињенице – не само као моменат историјског одјека, већ и као преображавајуће интерференције уметничких поступака, језика и „писаних трагова живота“, књижевне грађе и других докумената. Помнији увид у садржај прилога објављених у „Мисли“ открива висок степен њихове хетерогености. Као гласило „пера, звука и киста“, она с разлогом носи и одредницу „књижевно-политичког“ те „књижевно-социалног“ часописa, како је стајало у заглављу, па ширина таквога концепцијског опсега и данас, готово век након што се прва свеска нашла у рукама читаоца, пружа могућности за истраживања интердисциплинарног карактера, али и за поимање саме епохе кроз...sr
dc.description.abstractDuring the period between two world wars, one of the most dynamic periods in modern cultural history of Europe, Serbian literature and art didn't only go along with progressive European and world tendencies and currents, but also represented their integral part. "Misao" (The Thought), the first literary magazine established in Belgrade after The First World War, had an importat role in the cultural-historical processes which in our milieu shaped the character of that epoch. Taking into consideration that "Misao", like other Serbian periodical publications from the very beginning of the 20th century until the beginning of The Second World War, registered and analyzed both cultural-social and historical conditions, the analysis here demands a challenging critical-methodological attitude. Presenting and interpreting cultural and social elements of the Zeitgeist, the periodical publications offer opportunity for reflection of ways of how realistic terms in imaginative authorized texts formed valuable and particular aesthetic facts. A deeper insight into the contents of the articles published in "Misao" reveals higher degree of their heterogeneousness: it is with a good reason defined as a "literary-political" and "literary-social" periodical, as it was subtitled, so the width of such a conception scope even today, almost one century after the first volume had reached its readers, offers possibilities for studies of interdisciplinary character, for understanding the epoch and interpretation of phenomena which had shaped it through various paradigms, with the special analysis of the effects of the so called reception aesthetics...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филолошки факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectчасопис „Мисао“sr
dc.subject"Misao" magazineen
dc.subjectнемачка књижевност и култураsr
dc.subjectсрпска међуратна периодикаsr
dc.subjectрецепцијаsr
dc.subjectЈохан Волфганг Гетеsr
dc.subjectВелимир Живојиновић Massukasr
dc.subjectСима Пандуровићsr
dc.subjectGerman literature and cultureen
dc.subjectSerbian interwar periodicalsen
dc.subjectreception theoryen
dc.subjectJohann Wolfgang von Goetheen
dc.subjectVelimir Živojinović Massukaen
dc.subjectSima Pandurovićen
dc.titleРецепција немачке књижевности и културе у часопису "Мисао": (1919-1937)sr
dc.titleReception of German literature and culture in the Belgrade literary magazine "Misao": (1919-1937)en
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-SA
dcterms.abstractГрубачић, Слободан; Бели-Генц, Јулијана; Вранеш, Aлександра; Рогановић, Владимир П.; Recepcija nemačke književnosti i kulture u časopisu "Misao": (1919-1937);
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31601/Disertacija474.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31602/Roganovic_Vladimir_P.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31601/Disertacija474.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31602/Roganovic_Vladimir_P.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_4860


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији