Либералне теорије о рату и миру

Abstract

Дисертација настoји да утврди развојни пут, садржај и противречности либералних размишљања о рату и миру. Истраживање је фокусирано на три тематске области (три теоријска правца) либералних размишљања о рату и миру, односно тзв. либералног интернационализма: пацификујући ефекат међународних организација (либерални институционализам), пацификујући ефекат ширења демократије (теорија демократског мира) и пацификујући ефекат економске међузависности (комерцијални либерализам). Анализа је усмерена на три историјска таласа либералног интернационализма: класични либерализам XVIII и XIX века, модерни либерални „идеализам― прве половине XX века, и нови или савремени талас после Другог светског рата са сукцесивним успонима од 70-их и 90-их година XX века. Временски оквир испитивања теме протеже се, дакле, на неколико векова, са нагласком на савремени период и, посебно, на време од 90-их година XX века. Природа предмата захтевала је примену хипотетичко-дедуктивне методе и компаративне методе као општенаучних метода, док је на оперативном нивоу коришћена анализа садржаја. Полазиште дисертације је, дакле, идеја да се и кроз историју, као и у савременом развоју обележеном глобализацијом, могу идентификовати елаборације три наведене идеје либералног интернационализма, као и три основне противречности које оптерећују његов развој у кохерентну либералну теорију о рату и миру: етатизам против космополитизма, минимална управа против активне управе, и економија против политике (McGrew, 2002). Налази дисертације потврђују постављене почетне хипотезе. Дисертација потврђују да се најраније појавила идеја о међународној организацији (федерацији) као путу ка миру, и да је она, током историје, остајала доминантна школа мишљења унутар либералног интернационализма. У расправама представника овог либералног правца, данас познатог као „либерални институционализам―, третирају се важне теме повезане са тезом о пацификујућем 5 дејству међународних институција, као што је однос према суверенитету држава, или однос према сили као средству успостављања међународне организације. Дисертација показује и то да савремени институционалисти не бране директно тезу да међународне институције стварају мир, већ имају мање амбициозан циљ — да објасне појављивање сарадње у случајевима кад се интереси држава суштински не сукобљавају, као и „функционалне подстицаје― за њу. Налаз дисертације је и да институционалисти данас приxватају, у крајњем, кључне поставке реализма (нпр. о анарxији међународне политике), и да зато остаје спорно питање да ли описани развој институционализма представља алтернативу реализму. Дисертација је идентификовала историјску дубину и друге утицајне либералне теорије која одговара на питања рата и мира, формулисане око претпоставке да демократске државе међусобно не воде ратове. У тези се констатује да је последњих пар деценија „теорија демократског мира― постала једна од најутицајнијиx области у истраживањима рата и мира, и данас се сматра главним либералним доприносом дебати о узроцима рата, као и најсвеобуxватнијим и најубедљивијим либералним нападом на теоријску xегемонију реализма. Утврђено је да је заједничко за разне представнике теорије демократског мира то што факторе који доприносе миру налазе првенствено унутар држава, односно у карактеристикама демократске врсте поретка. Међутим, налази дисертације показују да, када се постави питање меxанизма промене недемократскиx држава у демократске, међу либералима настаје дубока подела која има логичке и теоријске, али и конкретне и практичне импликације, и то на: „оптимистични неинтервенционизам―, на једној страни, и „месијански интервенционизам― на другој страни. Разматрање треће либералне претпоставке о рату и миру ― тезе да трговина доприноси миру у свету, у савременој фази обуxваћене називом „трговачки― или „комерцијални либерализам―, довело је до налаза да се она заснована на старим и једноставним претпоставкама да ће цена ратовања довести до разумевања да се он не исплати. Крајње тезе које произлазе из комерцијалног либерализма изражавају став да економски интереси генерално доминирају над политичким, и да економија тј. 6 тржишта потискују политику и ограничавају њен значај како унутар државе тако и изван ње. Дисертација потврђује, ипак, да однос између економске и политичке моћи у односима држава и даље остаје веома сложен и нерешен у либералној интернационалистичкој мисли. Дисертација је потврдила да је кроз историју развоја либералних размишљања о рату и миру могуће уочити и напред наведене противречности и логичкe тензијe савременог либералног интернационализма. Дилема „етатизам или космополитизам― изражава, у крајњем, нужност опредељивања међу либералима за давање предности или суверенитету држава или слободи појединаца у одговорима на питање да ли је суверена држава препрека или стуб изградње либералног светског поретка, било да се он гради помоћу међународног организовања или повећањем броја демократских држава. На постављено питање склони су да одговоре афирмативно либерали „етатистичких― убеђења, док либерали космополитских убеђења одговарају на њега негативно. Мада се основна либерална вредност — слобода, не доводи у питање, однос према суверенитету остаје, међутим, двосмислен у либералном интернционализму, што је потврђено у дисертацији. У погледу друге идентификоване дилеме либералног интернационализма — минимална управа насупрот активној управи, која се тиче питања постоји ли уопште потреба за међународном управом и колики би био обим њеног деловања, дисертација је показала да се она посебно јасно изразила са преласком из класичног у модерни талас либерализма. Док је код класичних либерала постојала генерална незаинтересованост за активну међународну управу и међународну политичку машинерију, модерни либерални интернационалисти XX века поново су се окренули заговарању међународне организације, што је тренд који се наставља и у савремном периоду. Одвајање економске и политичке моћи у међународним односима изражено у трећој дилеми, односно у приступу познатом као „комерцијални либерализам―, доводи до супротстављања економије и политике и до објашњења економскиx односа као просто неутралниx меxанизама за идентификовање и постизање глобалног 7 интереса. Ипак, однос између економске и политичке моћи остаје и даље веома компликован, контроверзан и отворен за расправу, нарочито у време савремене глобалне економске кризе. Три наведене дилеме представљају најсажетији приказ противречности и логичких тензија либералног интернационализма, и оне су главни извор његових двосмислености, као и напада критике. Оштрица критике је првенствено усмерана на, у суштини, идеолошку природу либералних теорија о рату и миру: оне мање представљају објашњавајуће теорије, а више идеологију која легитимише либерални светски поредак, који је мирољубив код куће, али „опасан― и „културно империјалистички‖ изван тзв. зоне мира. Закључак дисертације је да идентификоване противречности либералног интернационализма и одговор на њих, као и одговор на критичке примедбе опонената, јесу од пресудне важности за теорије либералног интернационализма. Теоријска кохерентност либералног интернационализма значајно је умањена уколико он остаје неотпоран на уочене противречности и критику, и даје неконзистентна објашњења о рату и миру. Ипак, либерални интернационализам није јединствен по рањивости на интелектуалну критику, јер ни друге теоријске традиције које се баве питањима рата и мира не пружају конзистентне и кохерентне анализе. Савремени либерални интернационализам смештен је у незавидну позицију између његове објашњавајуће и нормативне амбиције, између утопије и реалности, између реализма и космополитизма. Постојање унутрашњих логичких противречности, као и двосмислених политичких препорука намеће потребу даљег критичког преиспитивања либералних теорија о рату и миру.

The dissertation seeks to determine the developmental path, content and contradictions of liberal thinking on war and peace. The research focuses on three thematic areas (three theoretical approaches) of liberal thinking on war and peace, or so called liberal internationalism: pacifying effect of international institutions (liberal institutionalism), pacifying effect of spreading democracy (democratic peace theory) and pacifying effect of economic interdependence (commercial liberalism). The analysis focuses on three historical waves of liberal internationalism: classical liberalism of XVIII and XIX century, the modern liberal „idealism― of the first half of the twentieth century, and the new or contemporary wave after World War II, with the successive ascents from the 1970s and 1990s. The time frame of the research extends, therefore, over several centuries, with emphasis on the modern period, and especially on time of the1990s. The nature of the subject has required the application of the hypothetical-deductive method and the comparative method as general methods, while at the operational level content analysis is used. The starting point of the dissertation is, therefore, the idea that through history and in contemporary development marked with globalization, elaborations of these three ideas of liberal internationalism could be identified, as well as three basic contradictions that plague its development into a coherent liberal theory of war and peace: statism vs cosmopolitanism, minimal governance vs active governance, and economics vs politics (McGrew, 2002). The findings confirm initial hypothesis of the dissertation. The dissertation confirms that the the idea of an international organization (federation) as a road to peace appeared first, and that it has remained, throughout history, dominant school of thought within the liberal internationalism. Important issues associated with the idea of pacifying effect of international institutions, such as the relation toward a state sovereignty, or toward a force as a means of establishing an international organization, have been considered in the discussions of proponents of this liberal approach today known as „liberal institutionalism―. The dissertation also shows that modern institutionalists do not 9 directly consider the thesis that international institutions create peace, but have a less ambitious goal ― to explain an emergence of cooperation in cases where the interests of the states are not in substantially in conflict, and „functional incentives― for cooperation. The finding of the dissertation is that institutionalists today accept, ultimately, the key propositions of realism (e.g. the idea of anarchy in international politics), and therefore the issue whether described development of institutionalism is an alternative to realism remains contentious one. The dissertation also identified the historical depth of the other influential liberal theory which gives answer to the question of war and peace and was formulated around the premise that democratic states do not fight wars with each other. Over the past few decades ―Democratic Peace Theory‖ has become one of the most influential research areas in war and peace studies, and today it is considered as a main liberal contribution to the debate about the causes of war. It is also considered as the most comprehensive and most persuasive liberal strike on a theoretical hegemony of realism. It has been found that various proponents of the Democratic Peace Theory have in common that they find factors that contribute to peace located primarily within the state or in the characteristics of a democratic type of order. However, dissertation finds that, when question of a mechanism for changes from undemocratic to democratic state is asked, a deep division between liberals occurs. The division is logical and theoretical, but also has concrete and practical implications: it leads to the split on ―optimistic noninterventionism‖, and ―messianic interventionism‖. A consideration of the third liberal assumption about war and peace — an idea that trade contributes to peace in the world, nowadays called „commercial liberalism―, have led us to the finding that it is based on old and simple assumptions that the price of war lead to understanding that it is too costly to wage it. Ultimate propositions derived from commercial liberalism express a view that economic interests generally dominate over political one, and that the economy, i.e. market suppresses policies and restrict its significance, both within the country and outside it. The dissertation confirms, however, that the relationship between economic and political power in relations between states 10 remains very complicated, controversial and open to debate, especially in time of current global economic crisis. The dissertation has confirmed that the above mentioned contradictions and tensions of contemporary liberal internationalism can also be observed throughout the history of liberal thinking on war and peace. The tension ―statism vs cosmopolitanism‖ expresses, ultimately, the necessity among liberals of opting for giving priority to state sovereignty or to freedom of individuals in answering to the question of whether the sovereign state is an obstacle or a pillar of construction of a liberal world order, whether it was built by international organization or by increasing the number of democratic states. On this question, ―statists‖ liberals tend to respond positively, while cosmopolitan liberals respond negatively to it. Although the basic liberal value — freedom is unquestionable, the attitude toward sovereignty remains, however, ambiguous one in the liberal internationalism, what is confirmed in the dissertation. Regarding the second identified dilemma of liberal internationalism ― minimal governance vs active governance, which concerns the question of whether there is general need for the international governance and what would be the scope of its competences, the dissertation has shown that this tension is particularly clearly expressed in the transition from classical to modern wave of liberalism. While classical liberals had generall lack of interest for an active international governance and an international political machinery, modern liberal internationalists of twentieth century returned itself to advocating an international organization, the trend that continues nowdays. The separation of economic and political power in international relations expressed in the third dilemma ― or the approach known as „commercial liberalism―, leads to opposition of economics and politics and to explaination of economic relations as simply neutral mechanisms for identifying and achieving global interest. However, the relationship between economic and political power remains very complex and unresolved in the liberal internationalist thinking. Three aforementioned dilemmas represent the most concise display of logical contradictions and tensions of liberal internationalism, and they are the main source of its 11 ambiguity and criticism. The sharpest criticism is primarily focused on, essentially, ideological nature of liberal theories of war and peace: they represent less explanatory theory and more an ideology legitimizating the liberal world order, which is peaceful at home, but „dangerous― and „cultural imperialistic― outside the so-called liberal zones of peace. The conclusion of the dissertation is that the identified contradictions of liberal internationalism and the response to them, as well as a response to critical remarks of his opponents, are of crucial importance for the theory of liberal internationalism. Theoretical coherence of liberal internationalism is significantly reduced if it remains nonresistant to the perceived contradiction and criticism, and if it provides inconsistent explanations about war and peace. However, liberal internationalism is not unique in vulnerability to intellectual criticism ― other theoretical traditions that deal with issues of war and peace also do not provide a consistent and coherent analysis. The modern liberal internationalism is placed into the unenviable position between its explanatory and its normative aspirations, between utopia and reality, between realism and cosmopolitanism. The existence of internal logical contradictions and ambiguous policy recommendations imposes, however, the need for further critical reevaluation of liberal theories of war and peace .