Karakteristike self-šeme kod unipolarne i bipolarne depresije i paranoidnih poremećaja

Abstract

Osnovni cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje specifičnosti i stabilnosti depresivne kognitivne šeme. Prema Beckovom modelu psihopatologije (Beck, 1967), self-šema predstavlja latentnu memorijsku strukturu, relativno je stabilna tokom vremena i specifična za različite poremećaje. Željeli smo provjeriti da li postoje razlike kod unipolarne i bipolarne depresije po pitanju self-šeme u samoj epizodi, kao i da li se kod ove dvije grupe pacijenata radi o stabilnoj strukturi koja predstavlja faktor vulnerabilnosti za depresiju. Takođe, željeli smo provjeriti da li je kod paranoidnih pacijenata takođe prisutna depresivna šema. Vodili smo se Bentallovim modelom (Bentall et al., 2001) po kojem paranoidne osobe vrše personalno atribuiranje negativnih događaja, što je odbrambeni manevar od latentno negativne slike o sebi. U istraživanju je učestvovalo 218 ispitanika, 66 iz opšte populacije i 152 ispitanika iz kliničke populacije: 31 aktuelno unipolarno depresivnih pacijenata, 28 aktuelno bipolarno depresivnih pacijenata, 31 aktuelno paranoidnih pacijenata, 33 unipolarno depresivnih osoba, koje se nalaze u remisiji; 29 bipolarnih osoba, koje se nalaze u remisiji.Za provjeru specifičnosti šeme, poredili smo tri kliničke grupe: aktuelno unipolarno depresivne pacijente, aktuelno bipolarno depresivne pacijente i paranoidne osobe. Za provjeru stabilnosti šeme, poredili smo dvije grupe aktuelno depresivnih pacijenata s dvije grupe pacijenata u remisiji. Šemu smo ispitivali preko njene organizacije i sadržaja (koji se smatraju faktorima vulnerabilnosti za depresiju), ali i preko procesa koji se pobuđuju njenom aktivacijom, kao i preko produkata aktivirane šeme (markeri aktivirane depresivne šeme). Kao mjeru organizacije šeme koristili smo Zadatak skaliranja psiholoških distanci (PDST, Dozois & Dobson, 2001b). Pretpostavili smo da će sve kliničke grupe pokazati više konsolidovanu negativnu self-šemu, a pacijenti u aktuelnoj epizodi i manje konsolidovanu pozitivnu šemu, u poređenju s kontrolnom grupom. Takođe smo kao mjeru organizacije šeme koristili Zadatak procjene pridjeva zasnovan na širini (BART, Karpinski, Steinberg, Versek, & Alloy, 2007), pri čemu smo koristili skor koji se odnosi na implicitnu sliku o sebi. Pretpostavili smo da će kliničke grupe pokazati preferenciju širih negativnih samoopisnih atributa, kao i užih pozitivnih. To je trend suprotan od onog koji pokazuje opšta populacija. Kao mjeru koja nas upućuje na sadržaj šeme, koristili smo Skalu disfunkcionalnih stavova (DAS 24; Power, Katz, McGuffin, Duggan, Lam & Beck, 1994). Pretpostavili smo da će kliničke grupe demonstrirati više disfunkcionalnosti od opšte populacije. Kao mjeru kognitivnih procesa, koristili smo Test ispremetanih rečenica (SST, Wenzlaff, 1993). Pretpostavili smo da će sve kliničke grupe demonstrirati depresivnu pristrasnost prilikom obrade informacija u situaciji sa kognitivnim opterećenjem, dok će u situaciji bez kognitivnog opterećenja, depresivnu pristrasnost demonstrirati samo aktuelno depresivni pacijenti. Kao mjeru eksplicitnog samopoštovanja, koje smo tretirali kao produkt aktivirane šeme, koristili smo ponovo BART (Karpinski et al., 2007), ali ovog puta skor koji se odnosi na svjesnu procjenu sebe. Pretpostavili smo da će aktuelno depresivne osobe, i unipolarno i bipolarno, pokazati negativnije viđenje sebe, u poređenju sa paranoidnim osobama, pacijentima u remisiji i opštom populacijom, koji se neće među sobom razlikovati. Za analizu podataka smo koristili analizu kovarijanse sa kombinovanim faktorima (ANCOVA). Kako bismo ispitali razlike između grupa sa i bez kontrole kontrolnih varijabli – nivoa depresivnosti i starosti, radili smo analizu i sa i bez kovarijata. Naši rezultati su pokazali da je kod aktuelno unipolarno depresivnih pacijenata depresivno strukturirana self-šema koja se tiče postignuća, kod bipolarnih pacijenata je pokazana visoko konsolidovana negativna šema, a paranoidne osobe su pokazale značajno manje konsolidovanu pozitivnu self-šemu od kontrolne grupe. Na osnovu ostalih rezultata, drugi aspekti depresivne kognitivne organizacije – disfunkcionalna uvjerenje, depresivna pristrasnost prilikom procesiranja informacija i negativno viđenje sebe, vezani su za depresivne simptome i variraju zajedno sa njima. Kada je riječ o stabilnosti self-šeme, i kod unipolarno depresivnih i kod bipolarnih pacijenata se pokazala nestabilnom tj. kod pacijenata u remisiji je značajno manje depresivna u odnosu na šemu kod aktuelno depresivnih pacijenata. Jedino su se disfunkcionalnosti koje se tiču kontrole pokazale stabilnim kod unipolarno depresivnih pacijenata. Ipak, šema kod pacijenata u remisiji jeste više depresivna u odnosu na šemu kod kontrolne grupe. Generalno gledano, naši rezultati ukazuju da i bipolarni i paranoidni pacijenti imaju odlike depresivne šeme te se može zaključiti da ona nije karakteristična, odnosno specifična, samo za unipolarno depresivne pacijente. Organizacija self-šeme se nije pokazala stabilnom kod unipolarno i bipolarno depresivnih pacijenata ali je i dalje više depresivna u odnosu na kontrolnu grupu.