Развој модела програмског буџетирања за потребе одбране

Abstract

Промене у друштву а самим тим и у држави, које су се одиграле у последњој деценији ХХ века и првој деценији XXI века, утицале су на то да се мењају укорењени ставови и мишљења унутар друштва која су остатак старих времена када се сматрало да су образовање и одбрана сувише значајни са политичког, социолошког и људског аспекта да би могли да се подвргну било каквој економској рачуници. Напротив, у ситуацији која је данас, управљачке структуре система одбране морају непосредно да делују па према томе и да доносе конкретне одлуке а, да се при томе, суочавају са проблемом ограничених финансијских средстава. Додатни проблем за систем одбране на почетку XXI века, јесте, што дотадашњи систем управљања финансијским ресурсима, посебно буџетирањем, није био у довољној мери ефикасан и није одговарао сложеним захтевима који су се постављали пред управљачке структуре система одбране Републике Србије. Област планирања у систему одбране Републике Србије је у доброј мери била неуређена и потреба за уређењем ове области на квалитативно новим основама се јавила као императив. У то време нису постојали механизми који би пружили довољно информација о томе да ли се утврђени циљеви и задаци система одбране успешно спроводе, односно да ли је извршена одговарајућа расподела ресурса за реализацију постављених циљева. Управљање финансијским ресурсима свело се на расподелу расположивих финансијских ресурса, уз непостојање међусобних веза између задатака система одбране и финансијских планова. Такође, идентификован је проблем превођења стратешких циљева у финансијске планове који се могу повезати са буџетским средствима. Чињеница је, наравно, да се многи аспекти већ дефинисаних циљева спроводе у оквиру редовних активности у систему одбране, али без повратних информација о реализацији истих. Финансијско планирање, механизми за припрему финансијских планова и правила за извршење истих, нису донедавно, пружали довољно информација о томе да ли су се дефинисани циљеви успешно спроводили у пракси. Због тога је било веома важно да се унапреде везе између финансијских планова и стратегија, како би се обезбедили одговарајући механизми за праћење успешности њиховог спровођења и сагледавања будућих потреба. Увођење функционалне програмске димензије у постојећу буџетску класификацију представљало је један од тих механизама. Савремено схватање и гледиште превазилажења проблема све више ограничених прихода и у јавном сектору Владе Републике Србије решење је нашло у „буџету усмереном према резултатима“ или програмском буџету1. Улога и место државе приликом финансирања система одбране карактерише се у компромисном решавању сукоба: постићи дефинисани циљ уз минимална финансијска улагања. Узрок таквог несклада је пре свега у различитим могућностима раста потреба које захтева одбрамбена функција државе и њених ограничених материјалних и финансијских могућности. Међутим, Влада сваке државе обавезна је да, с једне стране, разматра економску ситуацију земље, а с друге стране, да омогући стабилан систем одбране, рационално користећи ограничене ресурсе. Управљачке структуре система одбране, као саставни део друштва и проблема у њему биле су суочене већ деведесетих година XX века као и у првој деценији XXI века са једне стране, проблемом преношења обавеза из године у годину, раста дуговања добављачима, трошкова судских пресуда за кашњења у плаћањима, казна и камата за кашњења у плаћањима доспелих обавеза, а са друге стране, ограниченим и недовољно расположивим финансијским средствима. Што је неминовно изискивало новине и промене у начину управљања финансијским и осталим ресурсима одбране. У систему одбране Републике Србије последњих година се спроводе значајне промене. Општи циљ промена је трансформација система у складу са савременим изазовима и претњама безбедности, односно потребама и могућностима Републике Србије. У сврху обезбеђења непрекидног раста нивоа квалитета одбрамбених способности, повећања ефикасности извршења одбрамбених задатака, рационалног коришћења расположивих ресурса, обезбеђивања адаптивности и флексибилности процеса извршавања одбрамбених задатака и усклађивања развоја компоненти система одбране са укупним развојем државе у Министарство одбране и Војску Србије је 2008. године уведен систем планирања, програмирања, буџетирања и извршења (РРВ1), као један од модела програмског буџетирања и као нови систем управљања ресурсима одбране и у крајњем финансирања програма и пројеката развија система одбране.