Show simple item record

dc.creatorMitrić-Aćimović, Dragana
dc.date.accessioned2020-07-03T14:19:24Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:24Z
dc.date.issued2015-07-06
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4516
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija143618499484652.pdf?controlNumber=(BISIS)95363&fileName=143618499484652.pdf&id=3908&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=95363&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije143618496612441.pdf?controlNumber=(BISIS)95363&fileName=143618496612441.pdf&id=3907&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractU okviru šire definicije, korupcija se shvata kao široki spektar neetičnih radnji zaposlenih u svim sektorima, pa i mimo rada, putem koje se ostvaruju različiti vidovi lične koristi. O nivou spremnosti pojedinca za korupciju u organizaciji možemo zaključiti na bazi samoiskaza o generalnom prihvatanju korupcije i stepena razvijenosti koruptivnih racionalizacija. Interakcionistički pristup korupciji pojavu tretira kao rezultat složene interakcije individualno-psiholoških i organizacijskih faktora. Među brojnim varijablama iz oba pomenuta korpusa, moralnost pojedinca i etička kultura organizacije izdvajaju se kao potencijalno najjači prediktori korupcije. Međutim, njihova uloga retko je zajedno ispitivana, a nije istražen ni efekat njihovog odnosa, u smislu etičke kompatibilnosti pojedinca i organizacije (P-O). Stoga je u ovom radu postavljeno pitanje: da li su moralnost pojedinca iskazana kroz stepen razvijenosti makijavelizma i zastupljenost moralnih osnova, kao i etička kultura organizacije u relaciji sa spremnošću za korupciju iskazanu kroz koruptivne racionalizacije i generalno prihvatanje korupcije? Takođe je postavljeno pitanje: da li navedene relacije moderira stepen etičke P-O kompatibilnosti, i da li on ostvaruje vezu sa spremnošću na napuštanje organizacije? U svrhu dobijanja odgovora sprovedeno je istraživanje na uzorku od 545 zaposlenih oba pola, prosečne starosti oko 38 godina, iz 27 firmi sa teritorije AP Vojvodine i Beograda. Rezultati multivarijantnih analiza kovarijanse pokazuju da je u skladu sa očekivanjima dobar prediktor oba ispitivana indikatora spremnosti za korupciju makijavelizam (+), i suprotno pretpostavkama, među moralnim osnovama samo Pravičnost (-). Od dimenzija etičke kulture organizacije neočekivano samo Izvodljivost (-) ostvaruje efekat na koruptivne racionalizacije, dok ni jedna nije prediktor generalnog prihvatanja korupcije. U modelu bez kontrolnih varijabli - socio-demografskih varijabli i upravljanja impresijom, prediktori generalnog prihvatanja korupcije su i moralni osnov Čistota (-), i dimenzije etičke kulture Transparentnost (-) i Mogućnost diskutovanja (+). Finalni model dobijen SEM analizom pokazuje da etička kultura organizacije, suprotno pretpostavkama, posmatrana zajedno sa makijavelizmom kao značajnim prediktorom, ne ostvaruje efekat na spremnost za korupciju. Neočekivano se pokazalo i da stepen etičke P-O kompatibilnosti ne moderira posmatrane relacije, i nije prediktor spremnosti na napuštanje organizacije. Od kontrolnih varijabli, generalno prihvatanje korupcije predviđa staž u organizaciji (-), rad u privatnom sektoru i na poziciji izvršioca, a koruptivne racionalizacije su značajno više kod zaposlenih sa srednjoškolskim obrazovanjem u odnosu na druge. Upravljanje impresijom je značajan negativni prediktor oba indikatora spremnosti na korupciju. Sprovedeno istraživanje prvo je takve vrste u Srbiji, i među malobrojnim u svetu koje osvetljava veliki prediktivni značaj moralnosti pojedinca i ograničeni uticaj etičke kulture organizacije u kreiranju spremnosti za korupciju. Takođe, redak je doprinos sagledavanju značaja etičke P-O kompatibilnosti, koji skreće pažnju na mogućnost da ona zavisi od društveno-ekonomskih uslova. Praktične implikacije tiču se antikoruptivnih mera, koje doprinose kreiranju etički izuzetnih organizacija. Ograničenja istraživanja se prevashodno tiču transferzalnog nacrta i baziranja varijabli na samoproceni ispitanika. U budućim istraživanjima se preporučuje primena eksperimentalnog i longitudinalnog nacrta, ispitivanje prediktora spremnosti na korupciju u skladu sa užom psihološkom definicijom i u zavisnosti od toga ko korupcijom ostvaruje direktnu dobit, kao i ispitivanje uloge percepcije zapošljivosti i stepena zadovoljenosti potreba u relevantnosti etičke P-O kompatibilnosti.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.titleUloga moralnosti i organizacijskog konteksta u formiranju spremnosti za korupcijusr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractМитрић-Aћимовић Драгана; Улога моралности и организацијског контекста у формирању спремности за корупцију; Улога моралности и организацијског контекста у формирању спремности за корупцију;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44888/IzvestajKomisije18.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44887/Disertacija18.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record