Implikacije ekoloških programa na socioemocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta iz perspektive održive zajednice

Abstract

Rad se bavi pitanjem znaĉaja uvoĊenja ekoloških programa utemeljenih na vrednostima odrţive zajednice na socio-emocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta. Stoga se u teorijskom delu razmatraju najaktuelnije postavke o odrţivosti, ekološkom vaspitanju i obrazovanju, socio-emocionalnom razvoju dece i drugim vaţnim temama iz oblasti predškolske pedagogije, kao što su valjanost kurikuluma i kompetentnost vaspitaĉa. U okviru emprijskog dela rada predstavljeni su nalazi dobijeni ispitivanjem implikacija ekološki orijentisanih programa na socio-emocionalni aspekt razvoja dece, posebno njihov uticaj na usvajanje ekoloških i humanistiĉkih vrednosti. Izabrani pristup temelji se na premisi da osećanja i emocije imaju nezamenljivu ulogu u uspostavljanju ekoloških normi i ekološke etike, te da je za njihovo usvajanje posebno vaţna adekvatna pedagoška komunikacija sa nosiocima ovih vrednosti. S obzirom da najveći vaspitno-obrazovni uticaj na dete u institucionalnim uslovima ostvaruju kurikulum i vaspitaĉ koji ga realizuje, u radu su analizirani razliĉiti aktuelni programi ekološkog vaspitanja i obrazovanja i predstavljeni nalazi dobijeni ispitivanjem praktiĉara o tome kako razumeju svoju ulogu u realizaciji takvih programa, te kako procenjuju znaĉaj ekoloških saznanja u svom inicijalnom obrazovanju i dosadašnjem struĉnom usavršavanju. Empirijsko istraţivanje koncipirano je kao ex-post-facto eksperiment ĉiji su istraţivaĉki cilj i zadaci realizovani uz pomoć instrumenata konstruisanih za potrebe ovog rada. Uzorak je obuhvatio 190-oro dece iz 6 pripremnih predškolskih grupa jedne ustanove koje su podeljene u tri klastera – grupe u kojima se vaspitno-obrazovni rad organizuje prema redovnom programu, grupe u kojima se radi prema ekohumanistiĉkom programu ‘‘Mi smo Zemljani‘‘ i grupe koje su ukljuĉene u vaspitno-obrazovni program ekološkog vrtića. Analizom je obuhvaćeno i 10 vaspitaĉa koji su sa ispitivanim grupama predškolske dece realizovali vaspitno-obrazovni rad. Dobijeni rezultati istraţivanja delimiĉno su potvrdili postavljene hipoteze, i što je još znaĉajnije, ukazali na dileme u oblasti ekološkog vaspitanja i obrazovanja i istakli izvesne slabosti u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa kod nas. Oni se, s jedne strane, mogu tumaĉiti kao pokazatelj trenutne situacije na polju uvoĊenja ekološke pismenosti i vrednosti odrţive zajednice, dok sa druge nude mogućnost sagledavanja ―neuralgiĉnih taĉaka‖ u funkcionisanju celine vaspitno-obrazovnog sistema u našoj sredini. Moţe se reći da su nalazi ovog istraţivanja od znaĉaja za dalje koncipiranje vaspitno-obrazovnog procesa utemeljenog na vrednostima odrţive zajednice na svim nivoima sistema vaspitanja i obrazovanja.