Страни језици у образовној политици Србије током последњих шест деценија: чиниоци, модели, перспективе

Abstract

Предмет овог истраживања, извршеног дијахронијски од краја Другог светског рата до 2011. године, јесу процеси који су довели до формирања одређених модела језичке образовне политике у Србији, првенствено у подобласти страних, али и мањинских/регионалних језика, као и карактеристике тих модела: по критеријуму начина њиховог доношења и имплементације – од директивног до либералног, укључујући и њихове комбинације, и по критеријуму њихове садржине, то јест мањи или већи број језика у понуди, њихов међуоднос, хијерархија и друго. Језичка образовна политика сагледана је по утврђеним историјским периодима у контексту ширих друштвено-политичких збивања с једне стране, и у контексту приоритета у области образовања с друге стране. Истраживање је остварено кроз интердисциплинарни приступ, у којем је као најпримереније одабрано комбиновање две кључне научне дисциплине/поддисциплине, (макро)социолингвистике и анализе јавних политика, посебно критичке социолингвистике – јер тежи да идентификује изворе моћи који продукују одређене вредности и утичу на расподелу (језичких) ресурса, као и да установи друштвене последице такве расподеле, и когнитивне анализе јавних политика – јер нуди теоријску основу за проучавање промена јавне акције, то јест, у овом случају, онога што доводи до промене модела језичких образовних политика. Обе научне дисциплине доведене су у везу са критичком парадигмом, што је омогућило да се не изгуби из вида основни критеријум за евалуацију сваке јавне политике, а то је степен у којем она доприноси општем бољитку, то јест стварању квалитетнијег и праведнијег система образовања, и да се увиде одступања..

The subject of this research, conducted diachronically for the period from the end of the Second World War until the year 2011, are the processes that have led to the establishment of certain models of educational policies related to language teaching in Serbia, primarily in the subdomain of foreign languages, but also relating to minority/regional languages, as well as the characteristics of those models: based on the criterion of their formation and implementation – from a directive-based one to a liberal one, including combinations of them, and based on the criterion of their content, that is a smaller or larger number of languages on offer, their mutual relations, hierarchy and other factors. The linguistic educational policy was reviewed by examining the previously determined historical periods within the context of broader social-political developments, on the one hand, and within the context of priorities in the domain of education, on the other. The research was conducted relying on an interdisciplinary approach, within the framework of which we selected, as the most appropriate method, combining two key scientific disciplines/subdisciplines, (macro-)sociolinguistics and analysis of public policies, especially critical sociolinguistics – for it strives to identify the sources of power that produce certain values and influence the allocation of (linguistic) resources, and also to establish the social consequences of such an allocation, and to conduct a cognitive analysis of public policies – as it offers a theoretical basis for studying changes in public actions, that is, in this particular case, that which leads to changing the model of linguistic educational policies. Both these scientific disciplines were brought into connection with a critical paradigm, which made it possible not to lose sight of the basic criterion for...