Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији

Abstract

Рад је заснован на фондовима необјављене архивске грађе из Архива Југославије, Војног архива и Архива Србије. Такође, у раду су коришћени објављени извори, који се односе на резултате пописа становништва, записнике са седница Министарског савета, јубиларне зборнике, статистике, стенографске белешке Народне скупштине и Сената. Поред тога, у истраживању смо се ослањали и на стручну литературу, мемоарску грађу и штампу. Наш основни циљ био је покушај да се из угла историјске науке сагледају политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији у периоду 1929- 1941. Хронолошки оквир рада отпочиње личним режимом краља Александра I Карађорђевића, а завршава се почетком Другог светског рата. У том периоду је Краљевина Југославија била подељена на бановине, а Косово и Метохија улазили су у састав Вардарске, Зетске и Моравске бановине. Простор Косова и Метохије имао је за југословенску државу велики географски и геополитички значај. Међутим, оно што је успоравало промене у овом делу Јужне Србије била је оптерећеност тешким историјским наслеђем, културном и економском заосталошћу и напетим националним односима. Ту су се сукобљавале државна идеја ''интегралног југословенства'' и великоалбанска, која се ширила међу албанским становништвом, уз нарочиту подршку Италије. Из тог разлога, гранични инциденти и антидржавна пропаганда били су готово свакодневни. Државна идеолошка пропаганда која је била стално присутна у школству и у другим сегментима живота, није дала очекиване резултате у формирању ''југословенске свести'' и денационализацији мањинског становништва. Слабе резултате показивало је и спровођење законодавства и бановинске управе. Национално питање и успостављање социјалне равнотеже покушано је такође безуспешно кроз спровођење аграрне реформе и делимично исељавање муслимана из Југославије, као и кроз укључивање албанске елите у политички живот . На простору Косова и Метохије владало је сиромаштво и глад, лоше комуникације које су узроковале удаљеност од културних и економских ценатара, корупција административног апарата и недовољна образованост службеника. Држава је покушавала да модернизује живот на Косову и Метохији, али је и даље велики број становника остао неписмен и хигијенски недовољно просвећен и бавио се екстензивном пољопривредом на малом простору. Поред великих економских потенцијала, подручје је и даље стагнирало, индустријализација је била успорена, а модернизација овог простора на неки начин остала недовршена. Спој традиционалног и модерног одређивао је свакодневицу живота, као и стална сукобљеност у верском и националном погледу. Априлски рат 1941. године нарочито је појачао тензије, јер је тиме био отворен пут стварању етничке и територијалне Албаније, а анахроно и пасивно подручје Косова и Метохије остало је такво и после слома Краљевине Југославије.

The paper is based on the fund unpublished archival materials from the Archive of Yugoslavia, the Military Archives and the Archives of Serbia. Also, the authors used published sources, relating to the census results, minutes of the meetings of the Ministerial Council, anniversary almanacs, statistics, stenographic notes of the National Assembly and the Senate. In addition, in the study, we relied on the literature, memoirs and the press. Our main goal was to try to get out of a historical science review the political, economic and cultural situation in Kosovo and Metohija in the period 1929-1941. Chronological framework begins with the personal regime of King Alexander, and ends at the beginning of the Second World War. During this period, the Kingdom of Yugoslavia was divided into the provinces of Kosovo and Metohija were entering into the composition of the Vardar, Zeta and Moravia provinces. Kosovo and Metohija had the Yugoslav state large geographical and geopolitical importance. However, what is slowing down the changes in this part of Southern Serbia was the burden of heavy historical heritage, cultural and economic backwardness and strained ethnic relations. There were confronted state idea 'integral Yugoslav idea' and the Greater Albanian idea, which was spreading among the Albanian population, with particular support Italy. For this reason, border incidents and anti-state propaganda were almost a daily occurrence. State ideological propaganda, which was always present in education and in other areas of life, not yielded the expected results in the formation of 'Yugoslav consciousness' and denationalization of the minority population. And the implementation of legislation and Banovina Administrationshowed poor results. The national question and the establishment of social balance attempt was also unsuccessful in the implementation of agrarian reform and partial migration of Muslims from Yugoslavia, as well as the inclusion of the Albanian elite in political life. In Kosovo and Metohija, there was the poverty and hunger, poor communication that caused the distance from the cultural and economic centers, corruption, administrative apparatus and the lack of education officials. The state is trying to modernize life in Kosovo and Metohija, but it is still a large population remains illiterate and hygiene sufficiently enlightened and practiced extensive agriculture in a small space. Despite the great economic potential of the area is still stagnant, industrialization was slow, and the modernization of the area somehow unfinished. Blend of traditional and modern is determined everyday life, as well as ongoing conflict of the religious and national terms. April war of 1941 was particularly intensified tensions, because the time was open the way to creating ethnic and territorial Albania, and the anachronistic and passive region of Kosovo and Metohija remained such after the collapse of the Kingdom of Yugoslavia.