Античка насеља, фортификације и комуникације у југоисточном делу Доње Паноније

Abstract

Проучавање насеља, комуникација и фортификација у југоисточном делу провинције Доње Паноније (касније Друге Паноније) најпре је подразумевало прикупљање и систематизовање грађе о свим познатим римским локалитетима на изучаваноме простору. Најобимнији део рада, детаљан каталог локалитета, њих укупно 605, дат је у поглављу Каталог римских локалитета у југоисточном делу Доње Паноније. То поглавље се физички налази на крају рада, а за сваки локалитет су дате детаљне информације: врста, положај, опис, датовање и литература. Сви локалитети су картирани и њихови редни бројеви одговарају бројевима на приложеним картама. Крајњи циљ рада је покушај сагледавања динамике запоседања простора у периоду римске доминације, његове намене као и међусобног односа насеља, фортификација и комуникација у простору и времену. У уводним разматрањима образложени су територијални и хронолошки оквири рада, који обухватају простор савремених области Срема, Мачве, Поцерине, Посавине и Семберије, у периоду од доласка Рима на наш простор до 380. године. Посебна пажња поклоњена је проблематици агера колонија Сирмијума и Басијане, као и граница југоисточног дела провинције Доње Паноније. У оквиру поглавља Насеља у југоситочном делу Доње Паноније детаљно је обрађен методолошки проблем класификације насеља, ради формирања критеријума који су у овоме раду коришћени. Насеља су разматрана по периодима, од I до IV века, и за свако од четири столећа посебно су обрађени следећи аспетки: положаји насеља, величине насеља, рурална насеља (уз сагледавање њихове дистрибуције у простору) и урбана насеља. Као посебна група обрађена су насеља која се налазе уз војна утврђења. На крају овога поглавља налази се и детаљна дискусија о свим аспектима везаним за насеља, са посебним акцентом на њиховој просторној дистрибуцији и њиховим међусобним односима. Фортификације у југоисточном делу Доње Паноније су, у оквиру поглавља које се односи на њих, подељене у три подкатегорије: систем утврђења на дунавском лимесу, утврђења у залеђу лимеса и мањи фортификациони објекти у залеђу лимеса. У оквиру сваке од ових категорија појединачно су обрађени сви фортификациони објекти који им припадају. Дискусијом у том поглављу обухваћена су разматрања о хронолошкој и просторној дистрибуцији утврђења. У поглављу о путевима и комуникацијама обрађени су копнени и пловни путеви. Посебно су разматрани копнени путеви познати из античких итинерара и они познати само на основу археолошких истраживања. Разматрања пловних путева обухватила су сагледавање могућности пловидбе главним рекама, мањим водотоковима и каналима. У оквиру дискусије, поред идентификовања одређених нових питања везаних за комуникационе правце, указано је и на аспекте којима је до сада придавано мање пажње, попут датовања и економске исплативости одређених путних праваца. У завршним разматрањима исказан је обједињен став на основу закључака изнетих у дискусијама претходна три поглавља о насељима, комуникацијама и фортификацијама, њиховој хронолошкој и просторној стратификацији и међусобним односима те три врсте археолошких локалитета. Такође је указано и на методолошке недостатке у досадашњем приступу теренским истраживањима, који су резултирали незадовољавајућим квалитетом података. Обављено је и поређење анализе података добијених на основу археолошког записа на терену, са подацима познатим из извора и епиграфске грађе. На тај начин уочене су извесне правилности у обрасцима ширења руралних насеља, хронолошки је прецизније дефинисано неколико периода током којих је долазило да знатнијег повећања броја насеља, а претпостављени су и могући разлози тих процеса. Констатовано је и да се нека историјска дешавања могу довести у везу са одређеним појавама у археолошком запису. Међутим, идентификована су и извесна неподударања са историографским подацима, првенствено оним који сведоче о интензитету живљења у одређеним периодима, што се може протумачити и као последица недовољне или неадекватне истражености разматраног простора. На крају је указано на препознате могућности за даља истраживања, уз навођење више конкретних истраживачких проблема уочених током израде овога рада, које је могуће разрешити само циљаним и добро планираним теренским истраживањима.