Античка топографија пиротског краја

Abstract

Пиротски крај смештен између Наиса и Сердике, два значајна града централног Балкана, остао је скоро незабележен у писаним античким докементима. Помен два мансија - Ремесијана и Турес и четири мутације - Редициб, Улмо, Транслит и Баланстра у римским итинерарима, сумарни подаци о чувеном ранохришћанском епископу Никети из Ремесијане и једног од његових наследника Диогенијана као и касни Прокопијев осврт на рановизантијске полихнионе Румисијану са тридесет кастела из њене области и Кумедаву чине сав историјски фундус. Овим прворазредним изворима потребно је додати по десетак епиграфских споменика који долазе из Ремесијане и Туреса, као и неколико из њихове околине. Малобројни налази новаца, вотивних мермерних икона, архитектонске камене и ситне бронзане пластике и других покретних керамичких, стаклених и металних предмета знатно не употпуњују слику о античкој прошлости овога предела. На крају, неколико спроведених археолошких ископавања локалитета у Понишављу (Бела Паланка, Пирот, ХЕ Завој), а неадекватно публикованих, заокружују недовољну истраженост југоисточне Србије. Слаба проученост античке прошлости пиротског краја предмет је овог рада. Да се учини бољим познавање античке историје и друштвено-економских кретања наведене области у то доба најпре је организована и спроведена систематска проспекција терена четири општине овог региона (Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот). Паралелно са теренским радом прикупљани су подаци о археолошким налазиштима и налазима са овог подручја у локалним музејима, завичајним и школским збиркама и код колекционара. Вишегодишњим напорима сачињен је први комплетан попис археолошких локалитета и налаза Лужнице и средњег и горњег Понишавља. Јединствени каталог античких налазишта и налаза обухватио је и референце које су добијане њиховим мултидисциплинарним истраживањима у прошлости до данас и свим видовима података из стручне и завичајне литературе. Бар од краја бронзаног доба, периода који је археолошки добро потврђен, па до касне антике, са једне стране, пиротски крај чинио је гранично културолошко-административно подручје, а са друге стране, долином Нишаве пролазио је најкраћи саобраћајни копнени коридор за повезивање Европе са Блиским истоком. Задња три века античког доба, у Касној антици и Раној византији, данашњи југоисток Србије потпадао је под једну провинцију - Средоземну Дакију, заједно са Наисом и Сердиком. Обрадом прикупљених историјских, друштвено-економских и културолошких података показало се да је пиротски крај ушао у сферу интересовања раноантичких цивилизација - Одриског царства и Македонске државе, а свакако у састав Дарданске краљевине од њеног оснивања. Од потпадања под римску власт у првој половини првог века н. ере поспешује се економско напредовање ове области изградњом саобраћајница. Оно се наставља развојем путних станица које у периоду од Трајана-Севера постају урбана и економска средишта. У време Константина и његових наследника два најважнија – мансије Ремесијана и Турес постају градски центри, а њихове територије достижу врхунац економског развоја. Упади Гота и Хуна у наредном периоду заустављају просперитет насеља у долини Нишаве и Лужнице, а њихова локација постепено се измешта у брдско-планинско подручје са интензивнијим утврђивањем. Средином шестог века Јустинијановом великом обновом учињен је успешан напор да се постојеће фортификације и насеља додатно утврде, а нова подигну углавном у планинском подручју. Прокопијева информација о подизању и преуређењу тридесет кастела у Румисијанској области потврђена је на терену и овим радом за већину предложена је њихова нова убикација. У задњој трећини 6. века почиње урушавање античког начина живота који је почетком наредног замро у пиротском крају. Ипак, како показују лингвистички и други културолошки подаци, ово планинско подручје у раном средњем веку било је и зона примања јаких античких утицаја насељених словена од стране преосталог домородачког живља, углавном у планинском подручју.

The area of Pirot, located between two important cities of the central Balkans - Naissus and Serdica, remained almost unlisted in the ancient written documents. The mentioning of two mansias - Remesiana and Turres and four mutations - Redicib, Ulmo, Translit and Balanstra in Roman itineraries, collective data about the famous early Christian bishop Nicetas of Remesiana and one of his successors, Diogenes, and the subsequent writing by Procopius of the early Byzantine polihnions – Remesiana, with thirty castles within its territory, and Kumedava, comprise the entire historical database. In addition to these exceptional primary sources, dozen epigraphs which come from Remesiana and Turres should be added, as well as several from the broader area. The scarce findings of money, marble votive icons, architectural stone and fine bronze plastic and other mobile ceramic, glass and metal objects do not complete significantly the image of the ancient history of this region. Finally, the conducted archaeological excavations of the site in Ponišavlje (Bela Palanka, Pirot, hydroelectric power plant Zavoj), insufficiently publicized, point to the inadequate exploration of Southeast Serbia. Partial research on the ancient history of Pirot is the subject of this paper. In order to improve the knowledge of the region’s ancient history and socio-economic changes of that period, a systematic inspection of the terrain of four municipalities (Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad and Pirot) has been organised and conducted accordingly. Alongside the field work, various data have been gathered from archaeological sites and findings from the area in the local museums, local history and school collections and from collectors. Many years of effort resulted in the first complete inventory of archaeological sites and finds from Lužnica and middle and upper Ponišavlje. The unique catalogue of ancient sites and finds also includes the reference that was obtained through a multidisciplinary research from the past to the present and all kinds of information from specific literature and local history. The area of Pirot was the cultural-administrative borderline at least since the late Bronze Age, a period that has been confirmed archaeologically, until late antiquity, and furthermore, along the Nišava valley there passed the shortest overland transport corridor, linking Europe with the Middle East. During the last three centuries of antiquity, in Late Antiquity and Early Byzantium, south of today's Serbia was administered under one province – Dacia Mediterranea, along with Naissus and Serdica. The processing of the collected historical, socio-economic and cultural data showed that Pirot was in fact the area of interest to the civilisations of the early ancient period – The Odrysian Kingdom and The Macedonian state, and it was certainly a part of The Dardanian Kingdom since its inception. Since its coming under the Roman rule in the first half of the first century AD, the economic growth of the area improves with the construction of roads. It is continued with the development of road settlements which become urban and economic centres during the period of Trajans-Severians. At the time of Constantine and his successors the two most important mansias - Remesijana and Tures become urban centres, and their territories reach the pinnacle of economic development. Invasions of Goths and Huns in the coming period stop the prosperity of the settlements in the valleys of Nišava and Lužnica, and they are gradually relocated in the mountainous areas with stronger fortifications. During the middle of the sixth century, Justinian’s major renovation made a successful effort to improve the existing fortifications and settlements and to build new ones mainly in the mountainous area. The data provided by Procopius about the raising and restructuring of thirty castles in Remesiana was confirmed on the field and this paper proposes the new locations for the majority of them. The last third of the sixth century marks the collapse of the ancient way of life that was abandoned in the region of Pirot with the beginning of the following century. However, according to the linguistic and other cultural information, this mountainous area in the early Middle Ages and its remaining indigenous population received a strong influence from the ancient Slavs that inhabited mainly the mountainous areas.