Европска унија и будућност национално-територијалне државе

Abstract

Ако стварно хоћемо да разумијемо бит европских интеграција, онда је неопходно да знамо и разумијемо како је, заправо, настала национално-територијална држава. Јер, ове интеграције у основи слиједе образац или имитирају начин на који је национално територијална држава – односно модерна држава – једном била изграђивана и изграђена, током XVII, XVIII и поготово у првој половини деветнаестога вијека. И све у свему, то би била бит ове дисертације. Наравно, да би се у-видјело да ли је ово истинито – да ли је ово поређење између state building и европских интеграција смислено –било је неопходно да се отпочне са неком врстом истраживања историје и да се за полазну тачку у том истраживању узме следеће питање: Како је национално-територијална држава, заправо, била изграђивана и изграђена? Укратко, овдје је одговор мање или више следећи: Национално-територијална држава – или просто модерна држава, (коначно) долази као резултат нечега што је у овоме раду означено као маркетизација (у ширем смислу те ријечи). Са своје стране, маркетизација је процес/пројекат који се, прије свега, састоји од свега онога што је потребно за формирање једног јединственог тржишта, што ће рећи за формирање заједничког тржишта на националној скали. Другим ријечима, оно што се испоставља то је да национално-територијална држава коначно долази – или се барем најзад комплетира као држава у модерном, правом смислу те ријечи – као резултат повијесног market building процеса/пројекта. Према томе, оперативна основа state building процеса/пројеката који су се догодили током дуге транзиције из Средњег вијека у Модерност су тржиште и маркетизација... а радови аутора као што су Бродел или Полањи изгледа да подупиру такво једно сазнање. И пошто је – да то поставимо на једноставан начин – као што се то зна, основа европских интеграција такође тржиште и маркетизација, онда један непристрасан посматрач има јаку основу за тврдњу да су европске интеграције, да тако кажемо, репетиција негдашњих state building процеса/пројеката. И управо то је оно што до-казују људи као што је Стефано Бартолини. Тако, на страницама његове студије „Преструктурирање Европе“, Бартолини v убједљиво доказује да су европске интеграције, цитирамо, „један покушај state building-а“. Свакако, велике – и овдје ондје ударне – сличности између ова два процеса/пројекта не треба да нас учине слијепима за, такође велике, разлике. На примјер, док је ЕУ формирана без употребе оружаних средстава, то је, малтене, неизбјежно када говоримо о формирању државе у негдашњој Европи (и Сјеверној Америци). Али ако је ово стварно тако – ако европске интеграције представљају неку врсту поновног одигравања state building процеса/пројеката који су се десили у не тако далекој прошлости – онда није ли блиско разуму да се претпостави такође и то да се будућност, када говоримо о национално-територијалним државама, може такође „очитати“ баш из њихове прошлости? Како било, ово би била главна тачка ове дисертације, као што је већ речено. Такође, аутор се у овом раду фокусира на још једно важно питање, наиме – шта је ЕУ?То јест, када говоримо о ЕУ о чему заправо говоримо (Пухалина „the nature of the beast“)? То је базично, неизбјежно питање, за сваког скрупулозног изучаваоца европских интеграција. Иако, базично, такво једно питање је у неком смислу превише уопштено и дифузно и биће да је продуктивније да се још конкретније формулише (као што је учињено и у овој дисертацији) на овакав начин: Да ли је Европска унија нека врста државе? На примјер, аутори као што је Мајоне кажу да је ЕУ регулаторна држава. Неки други да је то „near state“ организација.Неки, опет, да је то „држава на више нивоа“ („multilevel state“). У овом раду, аутор у-казује да није тако лако дати неки неопозив одговор на то базично питање, прво и логично зато што је ЕУ у непрекидној промјени и институционалном еволуирању. Нема сумње, ријеч је о контроверзној тематици: Било да кажемо – ЕУ није држава, било да кажемо – да, ЕУ је држава, нисмо задовољни одговором. Зна да изгледа као да се, малтене подједнако успјешно, може бранити и једно и друго становиште. Тек што помислимо да смо установили, рецимо, да ЕУ није држава испостави се неки нови аргумент, појави се неки аутор са новим резоном или наизглед бољом оптиком, тако да потом помислимо – ипак јесте држава. Очигледно, Унија већ има нека важна обиљежја државе и државности, док јој у исто вријеме недостају нека друга важна и важнија обиљежја државе; и доиста, недостају јој неки од најважнијих елемената, таквих елементарних елемената без којих државу не можемо ни замислити. На првоме мјесту мислимо на снаге vi за наметање закона, односно, веберијански монопол на средства физичког насиља и њихову употребу. Узимајући све то у обзир, један од одговора који се предлаже у овој дисертацији је одговор који на постављено базично и незаобилазно питање даје Џереми Рифкин (у његовој студији „Европски сан“). Тако, скупа с Рифкином, можемо казати за ЕУ да „то није држава, мада функционише као држава“. Следеће релевантно питање којим се овај рад заокупира је оно које се тиче концепта суверенитета. Шта се догађа са суверенитетом у овој ери такозване глобализације и растуће интердепенденције читавога свијета? Питање као што је ово подједнако је релевантно и на европској, континенталној скали – када говоримо о ономе што овдје називамо евроглобализација – као и на глобалној скали, када говоримо о глобализацији. Или можемо питати „да ли државе-чланице могу и даље бити сматране суверенима ако се локус политичке контроле помјерио и није више ексклузивно на нивоу државе. И ако је то тако, шта нам то говори о принципу суверенитета“?, како је то изразила Тања А. Албертс у њеном есеју „Будућност суверенитета у Европи управљања на више нивоа“. Укратко, да ли аутори који говоре о „крају суверенитета“ имају право? Што се тиче ових питања, читалац ове дисертације неће овдје наћи неки дефинитиван или„јасан као дан“ одговор, као што је то можда и очекивано. Умјесто тога, аутор њему/њој нуди неколико приступа или начина размишљања, ради досезања све више и више реалних увида, циљајући не на то да се понуди или наметне какав готово одговор, већ прије да се овај проблематичан проблем кларификује што је више могуће. И на крају, да кажемо и то да је овај рад подијељен у седам поглавља или департмана + Увод. Поглавља су: 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЕУРОГЛОБАЛИЗАЦИЈА 2. ЕВРОПСКИ ПАРАДОКС 3. ШТА ЈЕ ЕУ? 4. МОРФОГЕНЕЗА МОДЕРНИХ ДРЖАВА 5. ПОГЛЕД УНАПРИЈЕД 6. ЕКСКУРС О КРИЗИ и 7. ЗАКЉУЧАК

This work is divided into eight parts: 1) Introduction2) Globalisation and Euroglobalisation 3) European Paradox 4) What is the EU? 5) Morphogenesis of Modern States 6) A View Ahead 7) Excurse on Crisis and 8) Conclusion If we really want to realise the principle of the European integration, then it is necessary to understand how the national-territorial state, actually, came into existence. For, this integration, basically, follows the pattern or imitates the way of how the national-territorial state – that is: the modern state – had once been built, during the 17th, 18th, and especially in the first half of the nineteenth century. And, this is the gist of this dissertation upon the whole. Of course, in order to see if this is true – if that comparison between the state building and the European integration is meaningful – it is necessary to start with some kind of historical research and to take next question as our starting point: How the national-territorial state, actually, had been built? Briefly, the answer here would be, more or less, as follows: The national-territorial state – or simply the modern state, (finally), is, in fact, a result of something that is in this work marked as marketisation (in the broadest sense of the word). For its part, the marketisation is a process/project that, first and foremost, consists of what is needed for formation of a single market, which is to say, for formation of a common market on a national scale. In other words, it turns out that the national-territorial state is finally coming up – or at least finally completing itself as a state in modern, real sense of that word – as a result of a market building process/project. Hence, the market or marketisation is that operational foundation of state building processes/projects, that took place during the transition from Middle Ages to Modernity, and works of authors like Braudel or Polanyi seem to bear out such a knowledge. And – to put it simply – since, as we know it, the foundation of the European integration is market and marketisation too, then an impartial observer has strong basis to claim that the European integration is, so to speak, the repetition of former viii state building processes/projects, needless to say, with many of needed modifications and adaptations to the new, contemporary conditions. And that is exactly what people like Stefano Bartolini claim. Thus, in his study “Restructuring Europe“, Bartolini argues that the European integration is, I quote, “an attempt to state building“. Surely, big – and here and there striking – similarities between the two of these processes/projects shouldn‟t make us blind for – also big – differences. For example, while the EU has been formed without the use of the weapons, it is almost understood to had been the case when we talk about the state formation in former Europe (and North America). But, if this is really so – if the European integration represents some kind of re-enactment of the state building processes/projects which took place in not so remote a past – then isn‟t it standing to reason to presume also that we can “read“ what future holds, when we talk about modern state in general, also just from their past? What we are trying to suggest is the same what Arjan H. Schakel, Liesbet Hooghe and Gary Marks are trying to suggest when they notes in their text “Multilevel Governance and the State“ that “the building of modern states took several centuries. Many regions in federal countries such as Germany, Austria and heavily regionalized countries such as Italy and Spain were once independent, sovereign units“. However, this part, which concerns that – inherent and important but pretty much overlooked – connection between the state building and market building, would be the gist of the dissertation, as we have said already. Also, in this work, the author is focused on one more important question, namely – what is the European Union(Donald Puchala‟s real “nature of the beast“)?What kind of an organisation is it and how to make some satisfactory classification? That is, when we talk about the EU, what are we talking about actually? It is a basic, unavoidable question, for every scrupulous scholar engaged in the field of the European integration. Though, in a sense, this is a little bit diffused, raw question, so maybe it is more productive to put that basic question right now in this concrete, refined form (like it had been done in the dissertation): Is the European Union a kind of a state? For example, scholars like Majone says that the EU is a regulatory state. Then, Vivien A. Schmidttalk about the EU organisation using syntagm “future nation-state”. Some, again, say that it is a „multi-level state“. Some, like James A. Caporaso, call it „postmodern state“. Authors like A.M. Sbragia think that it is „less than a state but more than an international organization“. ix As well, there are authors like Gary Marks, for whom the EU at first was Multi-Level Governance and nowadayshe consider Union to be an empire (see in his article Europe and its empires: From Rome to the European Union, published in Journal of Common Market Stuudies 2011). So, it seems that we don‟t have a cut-clear answer and conclusion, which may be indicative of something that someone would call “blind men and an elephant”. But, there is one more important thing to perceive, namely, the least common denominator of these (and other authors), seemingly very different, accounts. In a word, all od them see and realise that the EU is so much like state. In other words, for all of them (and not only for them) Union is just statelike. In this work, the author is at first arguing – or agreeing – that it is not so easy to find a final answer, first of all, simply because the EU is an ever evolving and changing system. No doubt, the topic is controversial. Whether we say: the EU is not a state or: yes, it is a state, we are not satisfied; because the EU, obviously, has some features of a state or a statehood, but, at the same time, it is missing some features (as a matter of fact, the most important or elemental elements we can‟t imagine a state without). In the first place, it doesn‟t have a law enforcement, that is, a Weberian legitimate monopoly over means and use of violence. Taking all of this into account, an answer – one of the answerswe are proposing in the dissertation – is the answer that Jeremy Rifkin gives in his study „‟The European Dream“. Thus, together with Rifkin, we can say that the European Union is not a state, although, at the same time, it is functioning like a state. The next relevant question(s) that this work is dealing with concern the concept of sovereignty. What is happening with the sovereignty in this era of so called globalisation and increasing interdependence of the entire world? Question like this is relevant both at the European, continental scale – in a sense of what is in this work called “Euroglobalisation“ – and at the global scale, when we talk about the globalisation. We can also ask “whether the Member States can still be considered sovereign if the locus of political control has shifted and is not exclusively at the state level any more. If so, what does this say about the principle of sovereignty“? as Tanja A. Aalberts put in her essay “The Future of Sovereignty in Multilevel Governance Europe“. In short, are the authors who talk about “the end of the sovereignty“ right? With regard to all of these questions, as well as others which we didn‟t mention here because of reduced space, reader of this dissertation will not find a definitive, x as clear as a day, answer, as it is, somewhat naturally, expected. Instead of that, the author offers several approaches or ways of thinking to reach into yet another perspective with real insights, with the aim not to offer or impose this or that, finished answer, but rather to very clarify this problematical problem the more is possible.