Промена улоге професионалних комуникатора у информационом друштву

Abstract

Истраживање полази од појма „агенса― из оквира теорије информационо-комуникационих система како су га поставили аутори Радојковић и Стојковић (2009). Према овом оквиру, агенси су институције, организације и друштвене групе које имају највећу комуникациону моћ. Они контролишу и продукују већину човековог симболичког окружења. Најважније професионалне групе чине новинари и стручњаци за односе са јавношћу, као посебна подврста професионалаца који се баве оглашавањем. Они су као посленици институција дуго времена заузимали ексклузивну позицију у информационо-комуникационом систему. Међутим, са развојем нових облика комуникационе праксе, коју остварују грађани путем глобалне, компјутерске мреже, раније успостављени односи се битно преиспитују и преуређују. Настаје нови ступањ у развоју цивилизације који се често назива информационим друштвом. Њему својствена масовна само-комуникација подразумева да многи имају директан приступ информацијама, као и могућност да их сами прераде, коментаришу и упуте у масовну размену. У новонасталом комуникационом систему неке функције институционализованих комуникационих центара могу вршити и појединачни грађани и организације цивилног друштва. Основни циљ овог рада је да преиспита вишеслојне односе који се успостављају између две врсте професионалних комуникатора и корисника који делују изван професионалних рутина и пракси. С обзиром на предмет и циљ рада, у истраживању је примењена компаративна метода. Један правац поређења разматра промене улоге професионалних комуникатора од индустријског, преко постиндустријског до информационог друштва. На другом нивоу се пореде комуникационе праксе професионалних наспрам аматерских комуникатора у случајевима када се њихови комуникациони акти спроводе у функцији новинарства/односа са јавношћу.

This research is based on the concept of agent formulated by the authors Radojković and Stojković (2009) in the information-communication system theory. According to this theoretical framework, agents are institutions, organizations and societal groups that have the greatest communication power. They control and produce majority of the human symbolic environment. The most important occupational groups are journalists and public relations practitioners, as a separate subgroup of the advertising professionals. They have been employed by institutions during industrial and postindustrial era and have occupied an exclusive position in the information-communication system. However, with the development of new communication practices exercised by citizens through global, computer network, previously established relationships are significantly reshaped. The new civilization stage is taking its place, which is most commonly called the information society. It supports mass self-communication, allowing many to access information directly, process it, comment on it, and exchange it on a massive scale. In such a communication system, some functions of institutionalized communication centers can be performed by individual citizens and civil society organizations. Therefore, the main objective of this dissertation is to examine the multi-layered relationships that are established between the two types of professional communicators (journalists and PR practitioners) and users who operate outside professional routines and practices. According to the subject and purpose of this research the comparative method was applied. On the one level of comparison, the role of professional communicators from industrial, through the post-industrial to information society were considered. On the second level, the communication practices of professional versus amateur communicators, when they communicate in the form of journalism/public relations, were compared.