Уговорно наслеђивање између супружника

Abstract

Предмет истраживања у докторској дисертацији представља позитивно уговорно наслеђивање између супружника, чији појам аутор гради насупрот појма уговора о наслеђивању. Он истиче да уговор о наслеђивању, као јединствени правни институт и најјачи основ позивања на наслеђе, постоји само у германским правним системима, али да представља само један могући облик уговорног наслеђивања. Уговорно наслеђивање као шири и обухватнији појам у односу на институт уговора о наслеђивању, обухвата све двостране правне послове за случај смрти, којима се у упоредном праву непосредно или посредно уређује распоред заоставштине једне или обе уговорне стране. Циљ докторске дисертације је да се понуди одговор на дилему о потреби враћања уговора о наслеђивању у српско право, а да се онда, полазећи од општих правила уговорног наслеђивања у упоредном праву и предложених решења у Преднацрту Грађанског законика Републике Србије, формулише предлог модела уговора о наслеђивању који би најбоље одговарао историјском наслеђу српске цивилистике и постојећем систему грађанског права у Србији. Докторска дисертација аутора се састоји из дванаест поглавља, од којих прво представља увод, а последње закључак истраживања. Након уводног дела дисертације, аутор уз помоћ историјско-правног метода анализира генезу уговорног наслеђивања. Констатујући да је савремени појам уговора о наслеђивању формулисан углавном у великим грађанскоправним кодификацијама 19. и 20. века и да представља резултат сублимираног искуства његове претходне примене у обичајном и у писаном праву, аутор аргументује да институт уговора о наслеђивању представља само једну историјску фазу у процесу развитка уговорног наслеђивања, које је наставило са развојем и након достигнутог нивоа на коме се испољило као уговор о наслеђивању. У том циљу, презентује се уговорно наслеђивање у старом веку кроз неке од сачуваних уговора из сумерско-вавилонског и египатског права, институте нудунуа, поклона за случај смрти у праву појединих грчких полиса, римских установа попут тестамената mancipacio familiae и per aes et libram с једне стране, те установе donatio mortis causa и donatio ante nuptias, с друге стране.

The research subject of our doctoral dissertation is a positive contractual inheritance between spouses – a concept, created by the author of the dissertation, as opposed to the concept of the contract of inheritance. The author points out that the contract of inheritance, being a unique legal institute and the strongest ground for claiming inheritance, exists only in Germanic legal systems, and represents only one possible form of contractual inheritance. Contractual inheritance, as a broader and more comprehensive concept in relation to the institute of the contract of inheritance, encompasses all bilateral legal transactions in case of death, through which the schedule of estate of one or both parties, either directly or indirectly, is arranged in comparative law. The aim of the doctoral thesis is to offer an answer to the dilemma of the need to restore the contract of inheritance in the Serbian law, and then, starting from the general rules of contract inheritance in comparative law and proposed solutions in the Prelimimnary Draft of the Civil Code of the Republic of Serbia, to formulate a draft model of the contract of inheritance that would best fit the historical heritage of Serbian civil law and the current system of civil law in Serbia. Doctoral dissertation consists of twelve chapters, the first of which is the introduction and the last of which is the conclusion of the research. After the introductory part of the dissertation, the author analyzes the genesis of the contractual inheritance by using the historical-legal method. Noting that the modern concept of the contract of inheritance was formulated mainly in large civil codifications of the 19th and 20th century, and that it represents a result of sublimated experience of its previous application in customary and written law, the author argues that the institution of the contract of inheritance is only one historical stage in the process of development of the contractual inheritance, which continued to develop even after achieving the level at which it was manifested as a contract of inheritance.