Развој робних берзи у функцији управљања ризиком пословања пољопривредних предузећа у Србији

Abstract

Пољопривредни сектор у Србији се дуги низ година развијао у оквиру таквог привредног система у коме је било доста елемената планске пољопривреде, где су цене пољопривредних производа биле често административно одређиване. Након преласка на превасходно тржишни начин привређивања деведесетих година прошлог века, пољопривредна предузећа су се суочила са ризицима пословања који нису били својствени пословању у планској привредни. Другим речима наведени ризици у пословању нису били својствени високо вертикално интегрисаном и плански организованом пољопривредном сектору у Србији у протеклим деценијама. Успостављање робно-берзанског система представља један од механизама који омогућава управљање ризиком пољопривредних предузећа. Да би наведени систем функционисао, неопходно је успостављање основних предуслова, а то су: (1) довољне количине робе уједначеног квалитета, (2) прописани оптимални стандарди квалитета по којима ће се трговати на берзи, (3) макроекономска стабилност, (4) правни оквир који омогућује успостављање свих института модерне робне берзе, (5) либерализовано тржиште и сл. Робно-берзански систем у Србији је на почетном нивоу развоја, што карактерише пре свега: (1) одсуство тела које лиценцира и контролише рад робних берзи, (2) непостојање електронског система трговања, (3) неуспостављеност система клиринга и салдирања, (4) систем арбитраже на робној берзи у случају спора као ни заштитни фондови нису успостављени и сл. На основу прегледа искуства развоја робних берзи у светским оквирима, као и анализе потреба и стања робно-берзанског пословања у Србији, дате су препоруке за даље активности које би водиле ка успостављању модерне робне берзе и омогућиле пољопривредним предузећима у Србији коришћење свих механизама контроле ризика пословања који су доступни пољопривредним предузећима у развијеним земљама.

The agricultural sector in Serbia for many years is developed in the framework of prevailed planned agricultural sector’ economy, where the prices of agricultural products were often administratively determined. Since the transition to a dominantly market h economy in the nineteen nineties, agricultural enterprises are faced with the business risks that were inherent in the business of agricultural enterprises in the planned economy. These risks are in particular the risk of unpredictable changes in the prices of agricultural products and inputs, the risk that goods will not be paid for after the sale of agricultural products, the risk of insolvency and the risks associated with possible shortages of agricultural inputs. These operational risks had not been associated with the previously highly vertically integrated and systematically organized agricultural sector in Serbia. A commodity exchange system offers a mechanism that allows risk management of agricultural enterprises in Serbia. In order for a referral system to be established, it is necessary to meet the basic prerequisites, such as: (1) sufficient quantities of goods of uniform quality, (2) the prescribed optimum quality standards by which the goods will be offered on the commodity exchange, (3) macroeconomic stability, (4) a legal framework and (5) a liberalized market. Commodity exchanges in Serbia are now at a rudimentary level that is characterized primarily by: 1) the absence of the body that licenses and monitors the operation of commodity exchanges, 2) an electronic trading system is established on a commodity exchange, 3) the absence of clearing and settlement systems in the house, 4) the absence of a system of arbitration and protection funds on the commodity exchange in case of disputes. Based on the analysis of experience in the development of commodity markets worldwide and of the conditions of the commodity exchanges in Serbia, recommendations are given, for further action. These activities could lead to the establishment of a modern commodity exchange that will enable agricultural enterprises in Serbia to use all the hedging mechanisms that are available to agricultural enterprises in developed countries.