Менаџмент у стечајном поступку привредних друштава у Србији

Abstract

Економска ефективност и ефикасност инвестиција доминантни су фактори развоја и раста привредног друштва и економије Србије. Циљ је да инвестирање обезбеди максимални профит и принос на уложени капитал предузећа, стабилан и дугорочан и успешан развој предузећа, запосленост и ставарање бољих услова рада, максимизирање прихода акционара, побољшање животног стандарда, одрживо и рационално коришћење ресурса и заштиту животне средине. Критеријум економске целисходности инвестиционог улагања треба да почива на профиту или добити од улагања. Поуздану оцену инвестиционог пројеката треба вршити динамичким методама путем: новчаног приноса на капитал и акцијски капитал, нето садашње вредности, интерне стопе рентабилитета и МАПИ методом замене старог са новим основним средством. Погрешна инвестициона политика и улагање у тржишно и економски неодрживе нерентабилне програме доводи до поремећаја у пословању привредних друштава и инсолвентности, а са тим и до отварања поступка стечаја над таквим привредним друштвима. Полазиште за покретање предстечајног или стечајног поступка над привредним друштвом је инсолвентност где су дугови предузећа најчешће већи од вредности имовине. Тамо где постоје економски услови предност је потребно дати реорганизацији на бази унапред припремљеног плана ради очувања вредности поштених стечајних дужника, запослености и реструктуирања одрживих дужника да би наставили пословање после извршене реорганизације. Са економско правног аспекта стечајног поступка потребно је операционализовати економску и правну ефикасност трајања стечајног поступка, трошкове, висину наплате потраживања и регулативу финансијског извештавања и ревизије стечаја. Доминантни математичко статистички методи које треба обавезно користити у предвиђању стечаја у будећем периоду су: Beaberov, Altmanov, Deakinov, Okslonov, Edmisterov, Zabgrenov i Kralicekov model. Примена квантитативних метода за дефинисање предвиђања стечаја је од изузетне научне и практичне вредности да се правовремено предузму мере за реструктуирање предузећа или отвори правовремено стечај путем реорганизације како би се предузеће оспособило за успешно пословање или спровелo bankrotstvo (ликвидација) у случајевима када је иста неминовна. Легислатива треба да афирмише решења за очување економски ефикасних стечајних дужника. Стечајни поступци се морају спроводити правовремено и ефикасно ради утицаја на менаџмент привредних друштава и њихово снкционисање у случају избегавања стечаја, ради очувања имовине и креативне примене реструктурања и унапред припремљеног плана реорганизације. Стечајни план је институт за спровођење реорганизације и треба да је стручно дефинисан и утврђена одговорност за реализацију. Циљ је да се прецизно дефинишу задаци и мере према стечајном дужнику, ради наставка пословања и остваривања профита. У креирању треба да учествују еxперти, стечајни дужник, повериоци и сви други учесници према којима се реорганизација спроводи. Ако стечајни план доносе само дужници онда се на субјективан начин спроводи квази план који доводи сва привредна друштва и државу у финансијски банкрот. Сада нереалним и нестручним футуристичким планом реорганизације привредна друштва као дужници одложу банкротства, варају повериоце, необјективно дефинишу финансијске изворе, прикривају чињеничко стање, одуговлаче стечајни поступак а менаџери избегавају кривична гоњења. Легислативу стечајне материје треба унапредити у делу који дефинише положај стечајног судије и стечајног управника као кључних носиоца активности током провођења поступка стечаја. Потребно је изабрати стручне компетентне стечајне управике из економије, рачуноводства и финансија уз искуство у привреди и компетентне стечајне судије, обезбедити им материјалну егзистенцију, дефинисати службе ради оперативног рада и утврдити њихову одговорност за изостанак резултата. Истовремено је потребно санкционисанти менаџере који су довели предузећа из субјективних разлога до банкротства или реорганизације. Менаџери услед трајне неспособности плаћања и несолвентности привредног друштва, би морали пријавити надлежном Привредном суду предузећа и услед постојања стечајног разлога, самоиницијативно покренути стечајни поступак. У судовима где постоје стечајна оделења стечајне судије квалитетније и одговорније спроводе стечајне поступке. Поједине стечајне судије често именују исте стечајне управнике у више предмета што доводи у питање критеријум непристрасности и до разних негативних инсинуација. Избор стечајног управника методом случајног избора искључује пристрасност стечајног судије али занемарује знање из екоономско-правне струке и стечено знање и искуство у привреди. Потребно је да АЛСУ сачини и да ажурира листе стечајних управника, а да ранг листу доноси Министарство привреде уз сарадњу са Одбором за привреду скупштине Србије на основу критеријума: просечног трајања стечаја, броја стечајева са пуним намирењем, сопствене окончане реорганизације, процента окончања у односу на сва именовања, просечног процента намирења погодованих поверилаца и просечног процента намирења стечајних поверилаца.Тада би стечајни судија имао целовит увид у досадашњи рад стечајног управника и предлагао компетентне стечајне управнике према сложености предмета и стечаја и стечајног поступка привредног друштва. Ефикасно решавање стечајне проблематике доприноси ефективности економије, при чему је потребно приоритет дати маркетинг-менаџменту, финансијама, примени антиципативних метода у предвиђању стечаја и спровођење реструктурања изван стечаја или у стечају, правовремено покренути поступак унапред припремљеног плана реорганизације или ефикасног спровођења банкротства стечајног дужника када је пословање предузећа економски неселисходно и штетно по предузеће и економију земље. Усвајањем легислативе и прописа из Европске конвенције о одређеним међународним видовима стечаја и стечајног поступка допринеће унапређењу правно економске регулативе, трговинске размене, саобраћаја и побољшању социо-економске ситуације у Србији. У раду је илустрован и Модел унапред припремљеног плана реорганизације привредног друштва „Марко Експорт“ ради унапређења и примене стечајног поступка у пракси за ефикасно и економски оправдано спровођење стечаја у привредним друштвима путем реорганизације.

Ekonomska efektivnost i efikasnost investicija dominantni su faktori razvoja i rasta privrednog društva i ekonomije Srbije. Cilj je da investiranje obezbedi maksimalni profit i prinos na uloženi kapital preduzeća, stabilan i dugoročan i uspešan razvoj preduzeća, zaposlenost i stavaranje boljih uslova rada, maksimiziranje prihoda akcionara, poboljšanje životnog standarda, održivo i racionalno korišćenje resursa i zaštitu životne sredine. Kriterijum ekonomske celishodnosti investicionog ulaganja treba da počiva na profitu ili dobiti od ulaganja. Pouzdanu ocenu investicionog projekata treba vršiti dinamičkim metodama putem: novčanog prinosa na kapital i akcijski kapital, neto sadašnje vrednosti, interne stope rentabiliteta i MAPI metodom zamene starog sa novim osnovnim sredstvom. Pogrešna investiciona politika i ulaganje u tržišno i ekonomski neodržive nerentabilne programe dovodi do poremećaja u poslovanju privrednih društava i insolventnosti, a sa tim i do otvaranja postupka stečaja nad takvim privrednim društvima. Polazište za pokretanje predstečajnog ili stečajnog postupka nad privrednim društvom je insolventnost gde su dugovi preduzeća najčešće veći od vrednosti imovine. Tamo gde postoje ekonomski uslovi prednost je potrebno dati reorganizaciji na bazi unapred pripremljenog plana radi očuvanja vrednosti poštenih stečajnih dužnika, zaposlenosti i restruktuiranja održivih dužnika da bi nastavili poslovanje posle izvršene reorganizacije. Sa ekonomsko pravnog aspekta stečajnog postupka potrebno je operacionalizovati ekonomsku i pravnu efikasnost trajanja stečajnog postupka, troškove, visinu naplate potraživanja i regulativu finansijskog izveštavanja i revizije stečaja. Dominantni matematičko statistički metodi koje treba obavezno koristiti u predviđanju stečaja u budećem periodu su: Beaberov, Altmanov, Deakinov, Okslonov, Edmisterov, Zabgrenov i Kralicekov model. Primena kvantitativnih metoda za definisanje predviđanja stečaja je od izuzetne naučne i praktične vrednosti da se pravovremeno preduzmu mere za restruktuiranje preduzeća ili otvori pravovremeno stečaj putem reorganizacije kako bi se preduzeće osposobilo za uspešno poslovanje ili sprovelo bankrotstvo (likvidacija) u slučajevima kada je ista neminovna. Legislativa treba da afirmiše rešenja za očuvanje ekonomski efikasnih stečajnih dužnika. Stečajni postupci se moraju sprovoditi pravovremeno i efikasno radi uticaja na menadžment privrednih društava i njihovo snkcionisanje u slučaju izbegavanja stečaja, radi očuvanja imovine i kreativne primene restrukturanja i unapred pripremljenog plana reorganizacije. Stečajni plan je institut za sprovođenje reorganizacije i treba da je stručno definisan i utvrđena odgovornost za realizaciju. Cilj je da se precizno definišu zadaci i mere prema stečajnom dužniku, radi nastavka poslovanja i ostvarivanja profita. U kreiranju treba da učestvuju experti, stečajni dužnik, poverioci i svi drugi učesnici prema kojima se reorganizacija sprovodi. Ako stečajni plan donose samo dužnici onda se na subjektivan način sprovodi kvazi plan koji dovodi sva privredna društva i državu u finansijski bankrot. Sada nerealnim i nestručnim futurističkim planom reorganizacije privredna društva kao dužnici odložu bankrotstva, varaju poverioce, neobjektivno definišu finansijske izvore, prikrivaju činjeničko stanje, odugovlače stečajni postupak a menadžeri izbegavaju krivična gonjenja. Legislativu stečajne materije treba unaprediti u delu koji definiše položaj stečajnog sudije i stečajnog upravnika kao ključnih nosioca aktivnosti tokom provođenja postupka stečaja. Potrebno je izabrati stručne kompetentne stečajne upravike iz ekonomije, računovodstva i finansija uz iskustvo u privredi i kompetentne stečajne sudije, obezbediti im materijalnu egzistenciju, definisati službe radi operativnog rada i utvrditi njihovu odgovornost za izostanak rezultata. Istovremeno je potrebno sankcionisanti menadžere koji su doveli preduzeća iz subjektivnih razloga do bankrotstva ili reorganizacije. Menadžeri usled trajne nesposobnosti plaćanja i nesolventnosti privrednog društva, bi morali prijaviti nadležnom Privrednom sudu preduzeća i usled postojanja stečajnog razloga, samoinicijativno pokrenuti stečajni postupak. U sudovima gde postoje stečajna odelenja stečajne sudije kvalitetnije i odgovornije sprovode stečajne postupke. Pojedine stečajne sudije često imenuju iste stečajne upravnike u više predmeta što dovodi u pitanje kriterijum nepristrasnosti i do raznih negativnih insinuacija. Izbor stečajnog upravnika metodom slučajnog izbora isključuje pristrasnost stečajnog sudije ali zanemaruje znanje iz ekoonomsko-pravne struke i stečeno znanje i iskustvo u privredi. Potrebno je da ALSU sačini i da ažurira liste stečajnih upravnika, a da rang listu donosi Ministarstvo privrede uz saradnju sa Odborom za privredu skupštine Srbije na osnovu kriterijuma: prosečnog trajanja stečaja, broja stečajeva sa punim namirenjem, sopstvene okončane reorganizacije, procenta okončanja u odnosu na sva imenovanja, prosečnog procenta namirenja pogodovanih poverilaca i prosečnog procenta namirenja stečajnih poverilaca.Tada bi stečajni sudija imao celovit uvid u dosadašnji rad stečajnog upravnika i predlagao kompetentne stečajne upravnike prema složenosti predmeta i stečaja i stečajnog postupka privrednog društva. Efikasno rešavanje stečajne problematike doprinosi efektivnosti ekonomije, pri čemu je potrebno prioritet dati marketing-menadžmentu, finansijama, primeni anticipativnih metoda u predviđanju stečaja i sprovođenje restrukturanja izvan stečaja ili u stečaju, pravovremeno pokrenuti postupak unapred pripremljenog plana reorganizacije ili efikasnog sprovođenja bankrotstva stečajnog dužnika kada je poslovanje preduzeća ekonomski neselishodno i štetno po preduzeće i ekonomiju zemlje. Usvajanjem legislative i propisa iz Evropske konvencije o određenim međunarodnim vidovima stečaja i stečajnog postupka doprineće unapređenju pravno ekonomske regulative, trgovinske razmene, saobraćaja i poboljšanju socio-ekonomske situacije u Srbiji. U radu je ilustrovan i Model unapred pripremljenog plana reorganizacije privrednog društva „Marko Eksport“ radi unapređenja i primene stečajnog postupka u praksi za efikasno i ekonomski opravdano sprovođenje stečaja u privrednim društvima putem reorganizacije.

Economic effectiveness and efficiency of investments are dominant factors for development and growth of companies law (or the law of business associations) and Serbian economy in total. The goal is that investing itself provides maximum profit and return on invested capital of the enterprise, stable, long-term and successful development of the enterprise, employment and the creation and working conditions improving, maximizing the income of shareholders, the improvement of living standard, sustainable and rational use of resources and environmental protection. The criterion of the economic expediency of the investment should be based on profit or gain from the investment. Reliable assessment of the investment project should be done through dynamic methods: cash return on capital and equity, present net value, internal rate of profitability and MAPI method of replacing the old with the new plant and equipment. Inadequate investment policy and investment in market and economic unsustainable and unprofitable programs leads to disruptions in operations of business associations and to insolvency, and along with it the opening of bankruptcy proceedings against such business associations. The starting point for launching pre-bankruptcy or bankruptcy proceedings against business associations is insolvency where debts exceed the property value. In order to preserve reasonable value of the debtor's insolvency, employment and restructuring sustainable debtors to continue doing business after the reorganization, in situations where there are economic conditions preference should be given on the basis of the reorganization based on plan prepared in advance. From the legal and economic aspects of bankruptcy the necessity is to operationalize economic and legal efficiency of the bankruptcy proceedings, costs, amount of debt collection and financial reporting regulation and auditing bankruptcy. Dominant mathematical and statistical methods should be used in predicting bankruptcy in the waking period. These models are: Beaber, Altman, Deakin, Okslon, Edmister, Zabgren and Kralicek. The application of quantitative methods for defining the prediction of bankruptcy is of great scientific and practical value. In order to promptly take measures to restructure the company or open in timely manner through bankruptcy reorganization. This should be done in order to equip the company to be able to successfully implement business or liquidation in cases when this is unavoidable. Legislation should promote solutions which leads to preservation of economically efficient bankruptcy debtors. It is necessary to eliminate unproductive, unprofitable and inefficient business associations and to encourage revival of companies through UPPR when there economic justification can be found. In the case of eventual avoiding bankruptcy, bankruptcy procedures must be implemented promptly and effectively in order to influence management of the companies and their sanctioning, and in this manner to preserve property and creatively apply restructuring and pre-reorganization plan. The bankruptcy plan is implementation institute of reorganization and this should be professionally defined and determined on realization responsibility. The goal is to precisely define the tasks and measures against the debtor in order to continue operations and make profit. In creating the need participants should be experts, the debtor, creditors and all other participants according to which the reorganization is implemented. If the bankruptcy plan is adopted only by debtors, than it’s the case of subjective conducted quasi plan that brings all the business associations and the state itself in financial bankruptcy. At this moment, unrealistic and unprofessional futuristic plan of reorganization of business associations as debtors are postponing bankruptcy, cheat creditors, biased define financial resources, concealing the factual situation, delaying the bankruptcy proceedings and managers are avoiding criminal prosecution. Bankruptcy legislation should be improved in the part which defines the position of the judge and the trustee as activities key holder during implementation of bankruptcy. It is necessary to choose a competent professional bankruptcy administrator (trustee) in economics, accounting and finance knowledge with experience in business managing including competent bankruptcy judge, provide them with material existence, define service requirements for operations and determine their responsibility for the lack of results. At the same time it is necessary to sanction managers who have led the company to bankruptcy or reorganization for subjective reasons. At the same time, due to permanent disability payments and insolvency of the company managers must report to the competent Commercial Court for Enterprises and due to the existence of the reasons for bankruptcy, voluntarily initiate bankruptcy proceedings. In courts specialized departments for bankruptcy, specialized judges have better experience and conducting of bankruptcy proceedings are performed more responsible. Some bankruptcy judges often appoint the same bankruptcy administrators for several cases which leads into questions of impartiality criteria and to a variety of negative insinuations. Selection of trustee randomly by bankruptcy judge excludes the matter of impartiality but ignores the knowledge of economical and legal professionalism and the knowledge and experience in economy. It is necessary for the ALSU to prepare and update the list of bankruptcy administrators (trustees), and that the ranking list is issued by the Ministry of Economy in cooperation with the Economy Committee on Serbian Assembly based on following criteria: average duration of bankruptcy, number of bankruptcies full settlements, their own completed reorganization, percentage of completion in relation to all appointments, average percentage of favoring creditors settlement and the average percentage of settlement of bankruptcy creditors. At that moment the bankruptcy judge would have comprehensive insight into the current work of the bankruptcy trustee and would be in position to propose competent bankruptcy trustees according to the complexity of the case and the bankruptcy and insolvency Procedure Code business associations. Effectively addressing bankruptcy issues contributes to effectiveness of the economy itself, where it is necessary to give priority to marketing management, finance, implement forward-looking methods in predicting bankruptcy, implementation restructuring out of bankruptcy or inside the process, timely initiation of pre-reorganized plan or efficient implementation of bankruptcy process of the debtor when enterprise’s business is economically unreasonably and detrimental to the company and the country's economy. The adoption of legislation and regulations in the European Convention on certain international aspects of bankruptcy and insolvency proceedings will contribute to the improvement of the legal regulation of economic, trade, transport and improving the socio-economic situation in Serbia. This paper illustrates previously prepared reorganization plan of the „Marko Export” company model in order to improve bankruptcy proceedings application for efficiently and economically feasible bankruptcy implementation in companies through reorganization.